петицију са више од 1.300 потписа којом траже да се и њима продужи рок за завршетак студија.
Да подсетимо, ова петиција уследила је после оне за продужетак студирања за још две године, коју су стари студенти, то јест они који су студије уписали пре увођења болоњског начина студирања, упутили надлежним институцијама. Ова петиција наишла је на разумевање Министарства просвете, а затим и Владе Србије , те ће се и продужење рока старим студентима наћи на дневном реду Скупштине када се, половином овог месеца, буде расправљало о Предлогу Закона о високом образовању. И мада је тада Студентска конференција универзитета Србије захтевала да се рок за завршетак студирања продужи и магистрантима и докторандима, те првим генерацијама болоњаца, Министарство и Влада подржали су продужење само за предболоњце.
рашњом петицијом такав уступак траже и генерације које су факултет уписале од 2006. до 2008. године, а чије студирање, по закону, може да траје двоструко дуже од броја година студија, што ће рећи да су на њега право већ изгубили они из прве генерације, уколико су били уписани на трогодишње и четворогодишње студијске програме, а ове године и они с петогодишњих програма.
У прилог свом захтеву ови студенти кажу да, ако се већ онима који по старом програму студирају 15 и више година поново продужава рок, нема разлога да се такав принцип не примени и на болоњце, тим пре што Министарство није јасно дефинисало начин за пребацивање студената на нове студијске програме, нити постоји јединствени ценовник, па сваки факултет и болоњу и реупис спроводи по сопственом нахођењу. Тако се на неким факултетима реупис третира као поновни почетак студирања, на некима се додаје и по 15 нових испита , на некима таква година наплаћује по 120.000 динара, тражи поновно похађање наставе већ одслушаних предмета.
За сада постоје најаве неких посланика да ће предложити амандмане којим би се и предболоњским последипломцима продужио рок за завршетак студија, а да ли ће и захтеви ових првих генерација болоњаца наићи на разумевање, остаје да се види ускоро.
Д. Девечерски
