с предлогом пројекта за опремање простора и монтажу опреме по систему “кључ у руке”. Два су намењена Клиничком центру у Нишу, и по један Клиничком центру Крагујевац и Институту за онкологију и радиологију.
У Србији се годишње дијагностикује око 37.000 нових пацијената оболелих од рака: половини је неопходно зрачење, а држава нема довољно апарата за зрачење и већина и оних који постоје су у квару због застарелости и дотрајалости. Тренутно у Србији на листама чекања на зрачење чека између 2.000 и 2.500 пацијената, а чекање траје између три месеца и пола године. Наиме, Србија располаже са само 12 линеарних акцелератора, укључујући и два на ВМА, од којих је половина старија од 10 година. Због старости и фоксираног режима екплоатације, јер се ради у две или три смене, у функцији је обично не више од 8 апарата за зрачење, што је чак шест пута мање од потребног.
Како се до краја године очекује да и Институт за онкологију у Сремској Каменици добије два апарата за зрачење, јер је недавно после шест заустављања тендер за куповину успео, Србија ће добити шест нових апарата. Но, и то неће бити довољно да би нестале листе чекања, али ће свакако допринети да буду мање и да оболели од рака краће време чекају на терапију.
У Институту за онкологију у Сремској Каменици тренутно од два, један апарат је у квару. Ради се у три смене до један после поноћи, а листа чекања је са претходних пет скраћена на два и по месеца. Тренутно се на листи заказнивања налазе 644 пацијената. У овој здравственој установи чекају да се тендер за набавку нових апарата коначно оствари. Процењује се да би за Војводину требало од шест до осам апарата за зрачење, што значи да ни када се купе нови, њихов број неће бити довољан да нестану листе чекања.
Љ. Малешевић
