Лекари губе опције за лечење

Светска здравствена организација (СЗО) објавила је недавно листу на којој је 12 најопаснијих бактерија за људе, за које лекари брзо губе опције за лечење, јер су ове бактерија

отпорне на лекове, укључујући и салмонелу и златну стафилококу.

Стручњачи СЗО истичу да су хитно потребни нови антибиотици, али да они неће бити развијени на време, ако то питање буде решавало само тржиште. Према наводима СЗО, најпотребнији су нови лекови за сузбијање бактерија које представљају опасност за болнице, старачке домове и пацијенте којима је потребан кисеоник.

Агенција је упозорила да су бактерије са те листе све чешће отпорне на лекове и могу да изазову смртоносне инфекције. У критичној групи су три бактерије и то ацинетобактер баумани која је отпорна на карбапенем, затим псеудомонас аеругиноса отпорна на карбапенем и ентеробактериацеа отпорна на карбапенем, луче бета-лактамазу. У групи високог ризика су ентерококус фециум, отпорне на ванкомицин, стафилококус ауреус, отпорне на метицилин и ванкомицин, хелицобахтер пилори, отпорна на кларитромицин, кампилобактер спп, отпорна на флуорохинолон, неисериа гонорее, отпорна на цефалоспорин и флуорохинолон. У групи средњег ризика су бактерије стрептококус пнеумоние, отпорна на пеницилин, хемофилус инфлуенце, отпорна на ампицилин и шигелла спп, отпорна на флуорохинолон.

Министарство здравља Србије већ дуже време води кампању за рационалну употребу антибиотика и скрећу пажњу на чињеницу да је отпорност на антибиотике све већи проблем јавног здравства.

- Појава, ширење и селекција бактерија отпорних на антибиотике представља претњу за безбедност пацијената у болницама јер инфекције бактеријама отпорним на антибиотике за последицу имају повећани морбидитет пацијената, као и продужени боравак у болници. Отпорност на антибиотике често узрокује кашњење у одговарајућој терапији антибиотицима, а неодговарајућа или закаснела терапија антибиотицима код пацијената с тешким инфекцијама, повезана је са горим исходима по пацијенте, а понекад и смрћу - наводе у Министарству.

На развијање отпорности на антибиотике утиче и злоупотреба ових лекова у болницама. То се дешава када се они прописују без потребе, када је њихова примена закаснела код критичних болесника, када се антибиотик широког спектра користи прекомерно или се онај уског спектра користи неправилно. Злоупотреба је и када је доза лека нижа или виша од одговарајуће за конкретног пацијента, када је трајање терапије предуго или прекратко и када терапија није прилагођена добијеним подацима о микробиолошкој култури.

- Обазрива употреба антибиотика може да спречи настанак и селекцију бактерија отпорних на антибиотике, а доказано је да смањена употреба антибиотика за последицу има нижу стопу јављања инфекција бактеријом клостридијум дифициле - наводе у Министарству.

Како би се промовисала разумна употреба антибиотика, у Министарству здравља поручују да је потребна стратегија која ће да укључи континуирану едукацију прописивача и специјалиста укључених у опсежне болничке стратегије, а потребни су и водичи и политике засноване на доказима. Треба да се прати отпорност на антибиотике у болницама и подаци о употреби антибиотика за спровођење емпиријске терапије антибиотицима код тешко болесних пацијената.

- Мере морају да укључују и правовремену примену профилаксе антибиотицима и њено оптимално трајање за потребе хируршких захвата, а за неке индикације боље је применити краће, него дуже трајање лечења. Потребно је и узимање микробиолошких узорака пре почетка емпиријске терапије антибиотицима, праћење резултата културе и управљање терапијом антибиотицима на основу резултата културе - препоручују у Министарству здравља.

Резистенција на антибиотике све је озбиљнији здравствени проблем  у целој Европи и показује тренд раста, а растућа отпорност на антибиотике угрожава њихову делотворност и сада и у будућности, истичу у Министарству здравља.

Љ. Петровић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести