(13,9 посто мушкараца и 30,9 посто жена), а 14,6 посто у последњих месец дана (осам посто мушкараца и 21,2 посто жена), углавном оних старијих, подаци су Института за јавно здравље Србије који се бавио употребом седатива, хипнотика и илегалних дрога у нашој земљи.
Према њиховим подацима, сваког дана лекове за смирење или за спавање узима 4,4 посто одраслих, од којих је већина старости изнад 34 године. Седативи се најчешће преписују за проблеме с анксиозношћу, али и високим притиском, док хипнотике користе у терапији несанице, али и других неуролошких поремећаја. Под стресом и разапете између обавеза на породици, жене чешће посежу за лековима, кажу у “Батуту”. Када су у питању свакодневни корисници седатива и хипнотика, најчешћи су грађани старији од 45 година.
Илегалне дроге, каже др Милан Николић, психолог, на сву срећу слабије користимо, а ту, према подацима до којих су дошли наши лекари, озбиљно предњаче мушкарци, и то они стари до 44 године. Употреба илегалних дрога, бар једном у току живота, забележена је код осам посто од укупног броја испитиваних људи, старости од 18 до 64 године (10,8 посто мушкараца и 5,2 посто жена), са већом заступљеношћу (12,8 посто) код млађих одраслих људи од 18 до 34 године старости. Употреба било које илегалне дроге у претходних 12 месеци много је мање заступљена (1,7 посто) код људи старих од 18 до 64 године (2,7 посто мушкараца и 0,7 посто жена) и 3,5 посто у популацији старости од 18 до 34 године.
И избор дроге зависи од дубине новчаника и њене доступности. Најчешће коришћена илегална дрога међу одраслом популацијом је канабис (марихуана и хашиш), чија је употреба, бар једном у току живота, забележена код 7,7 посто испитаника узраста од 18 до 64 године (10,4 посто мушкараца и 4,9 посто жена). У претходних 30 дана канабис је конзумирало 0,8 посто људи (1,5 посто мушкараца и 0,2 посто жена) и 1,8 посто људи узраста од 18 до 34 године.
Употреба других илегалних дрога је врло ретка. Свега 1,6 посто испитаника (2,5 посто људи старих између 18 и 34 године) користило је друге илегалне дроге, а свега 0,4 посто од укупног броја испитаника (0,6 посто млађих одраслих људи) у претходних 12 месеци и 0,1 посто у последњих 30 дана.
Како каже др Николић, разлике у заступљености употребе легалних и илегалних дрога могу се објаснити социо економским приликама у Србији. Наиме, код нас је интензивна употреба алкохола и дувана друштвено прихватљива и углавном се оцењује као мање штетна. За разлику од пића, употреба илегалних дрога, чак и повремено, наилази на високи степен осуђувања и сматра се много штетнијом. А ове ставове потврђује и статистика “Батута”. У Србији се илегалне дроге ређе користе него у већини земаља Европске уније, за разлику од дувана и алкохола, по којима смо у светском врху.
И. В.
