у решавању широког спектра криминалистичких случајева – форензичари. У реалном животу школовање савременог експерта у овој области захтева мултидисциплинарну едукацију, која обухвата основну грану струке, као и одговарајућа поглавља правних наука.
Ускоро би шансу да стекну потребна знања и звање мастера форензичара требало да добију и свршени студенти основних студија у Србији. Центар за мултидисциплинарне студије форензике „Др Арчибалд Рајс“, који је формиран на Универзитету у Новом Саду, биће носилац двогодишњих мастер студије форензике. У току је процес акредитације и у плану је да се први студенти упишу школске 2016/17. године.
На ове студије ће моћи да се упишу кандидати који су током основних академских студија остварили најмање 240 ЕСПБ. У зависности од одабраних изборних предмета студенти ће стећи знање из појединих ужих области форензике: форензичке хемије, форензичког инжињерства материјала, форензичке биологије, дигиталне форензике, саобраћајне форензике, форензике у грађевинарству и опште форензике. Након завршетка студија стиче се академски назив Мастер форензике са назнаком звања из одговарајуће области.
– Основна идеја покретања ових мастер студија је да се у нашем друштву и на овај начин унапреди правни систем. Вештачење припада праву и циљ је да вештаци који наступају на суду буду што школованији, да што боље упознају принципе вештачења. Претпоставаља се да струку већ добро знају, а кроз ове студије би добили могућност да виде који је додатни дијапазон њихових могућности – каже за наш лист руководилац Центра проф. др Милан Симић, специјалиста судске медицине.
По његовима речима, један од циљева је и да се едукују кадрови који ће радити директно на истраживању појединих случајева на лицу места. Они ће се укључивати у криминалистику - истражне радње, које би требало да са тим знањима обављају на квалитетнији начин.
Такође, ове мастер студије су намењене и онима који ће се бавити вештачењем, дакле онима који поседују знања из одређених области: медицине, саобраћаја, економије... а овде би се детаљније упознали са правним аспектима вештачења, Кривичним закоником, Законом о парничном поступку...
– То студентима омогућава да сагледају која су њихова права и које су њихове обавезе у односу на одређене законе како се не би прихватали онога за шта нису довољно квалификовани, како не би улазили у одређене области у које вештак не може да задире већ су оне у надлежност суда. На пример, вештак не може да каже ја мислим да је тај и тај погрешио и да је тај и тај крив. Он није ту да доноси одлуку и пресуду већ мора бираним речима да суду објасни одређен догађај, а суд ће на основу тога да извуче одговарајући закључак – истиче професор Симић.
Он објашњава и да у праву постоје одређени принципи које вештак треба да научи, не да би се њима користио, него да би био опрезан приликом вештачења. Јер, ако олако пристане на неку могућност коју му неко понуди, вештак треба и да зна, да је по нашем закону, суд обавезан да прихвати оно што је у корист окривљеног. Тако да једном реченицом речено, где вештак нешто прихвати олако, практично може да анулира пет-шест писаних страна које је написао и претходно добро образложио.
Важно је знати да је делатност Центра искључиво едукативног карактера. Студијски програм је тако конципиран да су у њега имплементирана најновија научна и стручна сазнања из области форензичких наука.
– Код нас још нико нема мастер студије форензике. Она се изучава у оквиру Факултета безбедности у Београду и то само на основним студијама. На неки начин ми смо пионири у томе – каже професор Симић.
Наш саговоник признаје да је тешко рећи колике су стварне потребе криминалистике за оваквим кадровима, јер је то затворен систем. Но, што се тиче послова вештачења, систем је отворен. Мање-више форензичари раде на одговарајућим институтима, а у највећем броју случајева вештачење им је додатна делатност. Форензичари морају да стекну лиценцу, а услов је да имају завршен факултет и да пет година раде у струци.
Како ће бити у будућности остаје да се види, али уколико се стигне до критичног броја оних који стекну мастер форензике и пропише се да форензичари морају бити школованији у односу на досадашње захтеве, у наредних десетак година, мастер форензике није искључено да постане и услов за добијање лиценце.
У сваком случају, завршетком овог студијског програма, мастери форензичари, у зависности од одабраног блока изборних предмета, требало би да имају могућност запошљавања у институцијама као што су полиција, војска, безбедносне агенције, осигуравајуће компаније, тужилаштва, судови, криминалистичко – технички центри, банке, затвор, институције за превенцију криминала, форензичке лабораторије, као и у разним другим државним и приватним компанијама.
Владимир Црњански
