Неопходно озбиљно рангирање студијских програма

Да ли ће се наћи начин да држава финансира и приватне универзитете, да ли ће се омогућити и академцима недржавних факултета да користе студентске мензе,

да ли би увођење велике матуре обезбедило да се прави боља селекција оних који ће студирати... само су нека од питања која би могла бити регулисана будућим Законом о високом образовању. Незаобилазна, кључна тема будућих расправа о новом закону биће и нови начин акредитације студијских програма (већ постоји идеја за формирање агенције за акредитацију, као и да се признају акредитације европских акредитационих тела).

Познато је да државни универзитети заступају став да, пошто је држава њихов оснивач, држава и треба само на њима да финансира студије. С друге стране, са приватних уиверзитета има предлога да би њихове најбоље академце требало да финансира држава.

Како је недавно на састанку с осам ректора приватних универзитета рекао министар просвете, науке и технолшког развоја Срђан Вербић, финансирање из буџета и на приватним факултетима није лоша идеја, али је питање колико смо далеко од тога. За министра, кључно питање новог закона је финансирање, и питање је да ли ће и како бити усаглашени ставови државних и приватних универзитета. Према његовима речима, пре тога потребно је да имамо озбиљно рангирање студијских програма, а не универзитета јер, како је рекао, сигуран је да на приватним факултетима постоје студијски програми бољи него на државним.

Према мишљењу ректора Универзитета “Едуконс” др Александра Андрејевића, уместо финансирања институција, држава треба да финансира појединца, студента, плаћајући му део школарине, нудећи (заједно са банкама) и студентске кредите, који би били помоћ у плаћању њихове партиципације за школарине.

- Право на финансијску подршку државе требало би да имају сви студенти који задовоље услове које дефинише Министарство ако уписују акредитоване програме, и то у случају да их нуде и приватни универзитети, поготово у областима где је потражња кадрова већа од понуде – кеже ректор Андрејевић и истиче да сви студенти треба да буду равноправни у коришћењу подршке коју држава обезбеђује студентима, без обзира на универзитет на ком студирају.

Да би се високо образовање мењало, Вербић сматра да мора да се уведе велика матура, да не буде као сада да неко са двојкама из трогодишње средње школе има проходност и до докторских студија.

Подсећамао на то да је раније државни секретар др Зорана Лужанин најавила да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја почело израду новог закона о високом образовању који ће бити на јавној расправи током јесени.

- Претходни закон је мењан неколико пута, има доста чланова који се не примењују и дошао је тренутак да више не крпимо закон који је донет из најбоље намере, али се у својој реализацији није тако показао него да кренемо у израду новог закона - рекла је Лужанин на скупу “Високо образовање: Србија у односу на Европу - сличности и разлике”.

В. Црњански

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести