преговори воде везано за одржавање састанака Радне групе за израду спорног закона.Председници синдиката лекара и фармацеута и медицинских сестара и техничара, Раде Панић и Драган Бисенић, најављују штрајк запослених у здравству уколико се не промени текст Закона о платама у јавном сектору. Како кажу, текст закона обезвређује дугогодишње школовање и знање лекара, а подстиче руководиоце.
Синдикати траже да се одложи доношење закона и да се у време трајања предизборне кампање направи добар предлог закона. Уколико се то не деси, најављују штрајк здравствених радника. То ипак, кажу, неће оставити пацијенте и угрожене групе без хитне медицинске помоћи.
Председник синдиката и лекара др Раде Панић истакао је да су на састанку с људима из Министарства за локалну управу и самоуправу добили готов текст закона, за који је министарка Кори Удовички рекла да се планира да се усвоји до краја јануара или почетком фебруара.
Драган Бисенић, председник Синдиката медицинских сестара и техничара каже да је најспорније у овом закону што се, како каже, доноси на брзину и као део претходно датих обећања. Према његовим речима, оно што су репрезентативни синдикати преговарали и договорили с Министарством здравља не подудара се с оним што се нашло у тексту предлога овог закона.
Панић каже да закон у предложеном облику дискриминише здравствене раднике, јер се у 12 платних група регулише школовање до 240 ЕСП поена, што су четворогодишње студије. Он истиче да се медицина студира шест година, поле чега следи четворогодишња специјализација, што је укупно 600 ЕСП поена.
- Да ли ће неко све то избрисати? Тражимо да се вреднује оно што радимо, сложеност школовања, компетентност, самосталност у раду. На пример, посао неурохирурга се из секунде у секунду мења и носи огромне одговорности - рекао је Панић.
Бисенић додаје да закон не води рачуна о томе ко се колико школовао, већ да ли је или није на руководећем радном месту.
- Можете да завршите силне школе и нећете бити први с платом, већ је битно да будете руководилац. У сваком сегменту се провлачи руковођење. Сестре и техничари завршавају факултете за сестре и специјализације, а то се нигде не вреднује - рекао је Бисенић и додао да се здравство у Србији финансира из Републичког фонда за здравствено осигурање, а да се држава понаша као да се финансира из буџета.
- Суфицит који остваримо пребаци се у пензиони фонд, а не где треба. Ако фонд направи уштеде, држава их узме. Ако те уштеде и суфицит направе предузећа као “Телеком” или “Србијагас”, они поделе додатне плате. Новца у здравству има, али одлази на стране на које не треба. Ради се с малом контролом, управни одбори се бирају политички, а директори се понашају као да су здравствене установе њихове приватне установе - рекао је Бисенић.
Е. Д.
У нескладу с колективним уговорима
Како истичу репрезентативни синдикати здравства, одредбе спорног закона дерогирају одредбе закључених колективних уговора, као и Закона о раду, а нарочито у делу које прописује минули рад, накнаду плате, право запослених на регрес и топли оброк, отпремнину, накнаду трошкова. Синдикати инсистирају на поштовању одредби закона о раду и закључених колективних уговора.
