Оцене за наставнике, новчане казне за родитеље?

Шта би родитељи најрадије прихватили од две понуђене иницијативе - да оцењују наставнике и директоре или да плате 1.500 евра

за 20 изостанака своје деце из школе? Око друге, чини се, настао је мук, а прва је већ изазвала буру након што је са њима у јавност изашао министар просвете Младен Шарчевић. Он је оценио да би улога родитеља у школи могла да се промени, да буде много већа, што би укључивало и оцењивање рада наставника и директора, што је, судећи по друштвеним мрежама, најблаже, „усијало јавност”. Реалнији кажу да наставници нису увек у праву, да има и оних којима место није у просвети, али и да је ангажман многих родитеља више штетио него помогао и да је прво на удару била васпитна улога школе, а сада и образовна. Како год, нови министар је оценио да је родитељима додељена слаба улога у школи.

- Њих нико никада није питао шта заиста мисле, а они много знају. Зато појачавамо улогу родитеља у одлучивању, контроли и оцењивању наставника и директора школа, и то кроз независна, нова родитељска тела - рекао је Шарчевић и учинио да најжешће реакције и јавно, ван твитера и фејсбука, стижу од просветних радника, али и обичних грађани који се питају куда би то одвело образовни систем и у њему улогу наставног особља. Посебно у ситуацији када истраживања указују на погоршан однос родитеља и наставника у основним и средњим школама, па и ван њих.

На протесту који се дан уочи почетка ове школске године одиграо на београдском Пашићевом тргу, под паролама

„Понижени и преварени”, просветари су подсетили да већ годинама траже статус службеног лица због агресивног понашања појединих родитеља, и то чине и данас. У оквиру теме коју је покренуо нови министар просвете чула су се и питања просветних радника: Како ће дете таквог родитеља поштовати наставника? Како ће сутра то дете поштовати таквог родитеља? Наставници се плаше да ће оцењивање родитељи „осветнички искористити да се реше наставника који захтева знање”.

На иницијативу министра просвете реакције су стигле и од председника Националног просветног савета проф. др Александра Липковског, кога је пре свега жацнуо Шарчевићев став да је НПС „лоби тело”.

Синдикални лидери су очито опрезнији од анонимних коментатора по мрежама и наставничког бунта у групи. Они подржавају министра, али да се јасно пропише нова улога родитеља, како не би било злупотреба.

- Подржавам сваку активност родитеља која ће унапредити рад школе, сваки предлог и идеја који могу да се примене биће подржан од стране Уније, јер ми смо пре свега родитељи, а не само наставници и чланови синдиката. Међутим, и сваки родитељ мора да води рачуна о свом детету, то му је прва и основна дужност. Не може да га пошаље у школу и да каже да је тако скинуо са себе сваку одговорност. Апослутно је потребно да се родитељи на другачији начин организују - речи су председнице Уније синдиката просветних радника Србије Јасне Јанковић.

Склони духовитости на мрежама су одмах упитали хоће ли ти јасни критеријуми за родитеље који треба да оцењују довести до тога да по истом проинципу потрошачи електричне енерије - грађани, оцењују рад УО, директотра и менаyера у јавним предузећима: ЕПС, Телекому, Србијагасу. Просветни радници с којима су медији разговарали листом су тврдили да родитељи нису компетентни да процењују васпитно-образовни рад у школама, колико се наставник припрема за час, нити да суде да ли је наставник дао адекватну оцену.

Питање је шта би психолози и социјални радници рекли о објективности када је сопствено дете у питању, без обзира на квалификациони и образовни ниво родитеља. А, шта и са открићем да су до сада, како тврди председница Уније Јасна Јанковић, „за рад у школским одборима углавном били заинтересовани родитељи који желе да своје дете заштите од неких обавеза или хоће да имају привилегије”.

Стеван Јурић, вероучитељ у Гимназији „20. октобар” у Бачкој Паланци, навео је да родитељи морају да имају прописану улогу у школи, како је у западним земљама, и указао на немачку престоницу Берлин, у коме је „директор одбио захтев родитеља да пусти дете последњег дана са наставе, иако то чак није био ни наставни дан”. Додао је да се код нас родитељи ретко одазивају на акције које организује школа, чак и када је у питању уређење ђачког дворишта, и прете тужбама да се тако искоришћавају деца.

В. Ђуричић

Фото: Танјуг

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести