Поглавље 27 могуће отворити без почетних мерила

На Новосадском сајму одржана је трибина „Где смо и шта даље” са које су учесници поручили да је у области заштите животне средине направљен напредак

 у протекле две године и да постоје подршка, пројекти и дугорочни планови; а и да је на основу свега учињеног, Европска комисија предложила отварање Поглавља 27 у преговорима са Србијом без почетних мерила.

На трибини у организацији „Нинамедие“ учествовали су државна секретарка у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић, професор са новосадског Факултета техничких наука Мирјана Војиновић Милорадов, из Регионалног центра за животну средину за Централну и источну Европу - REC Игор Костић и Наталија Рацковић из „V+O communications"-а.

На трибини су представљени: тренутна статистика, пројекти који су у току и циљеви на плану заштите и унапређење животне средине.У претходних 50 година Србија је изградила 44 постројења за пречишћавање отпадних вода, а у наредних 25 година мора саградити 320. Тренутно у Србији постоји осам регионалних санитарних депонија и две локалне, а до 2030. године биће неопходно да се успостави 27 регионалних система за управљање отпадом по стандардима ЕУ и то су, како је истакнуто, изазови који нас очекују.

„У протекле две године Влада Републике Србије је успешно спровела експланаторни и билатерални скрининг са Европском комисијом, усвојила стратешки документ развоја заштите животне средине и климатских промена за наредних 25 година до пуног усаглашавања са Европским стандардима. У фебруару ове године створен је правни оквир за оснивање новог Зеленог фонда, који ће почети са радом 01. јануара 2017. године.

На основу свега учињеног, Европска комисија је предложила земљама чланицама да са Србијом отвори Поглавље 27 без почетних мерила”, рекла је Божовић. Она је истакла да Влада Републике Србије има јасну визију достизања стандарда у области заштите животне средине и уз подршку грађана и помоћ ресорних потпуно је сигурна у њену реализацију.

Игор Костић из Регионалног центра за животну средину је рекао да грађанке и грађани, јаке организације цивилног друштва могу и треба да буду активани партнер институцијама Републике Србије и Европској унији у реализацији програма, креирању и спровођењу политике и закона.„Изграђене организације, знање и активизам које оне носе биће контролни механизам за праћење целокупног процеса преговарања, реализације програма и пројеката који се финансирају из буџета Републике Србије, и фондова међународних донатора и ЕУ”, рекао је Костић.

Током трибине приказан је и пример добре праксе како планска и континуирана комуникација може да допринесе остварењу добрих резултата у области примарне сепарације отпада у општини Ариље која је за мање од годину дана остварила два пута виши степен рециклаже у односу на национални просек.

( Танјуг )

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести