Постдипломци тврде да су оштећени

Тек што су се “вечити” студенти изборили за одлагање рока за завршетак студија за још две године, у јавности се апелом огласио и део академске заједнице на

постдипломским студијама започетим по старом прграму. Наиме, све је гласније упозоравање

да је одлука о продужењу рока, која неће важити за оне који су на магистарским и докторским студијама, дискриминаторска.

Подсећамо, пре неколио дана Министарство просвете, науке и технолошког развоја упутило је Влади Србије Нацрт закона о изменама и допунама Закона о високом образовању, којим се предвиђа продужење рока за завршетак основних студија за студенте који студирају по “старим” програмима, али не и рок за магистарске и докторске студије.

Тај “стари програм”, наведено је у саопштењу Министарства, односи се на онај који је регулисан прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању, а биће продужен за две године. Иначе, Министарство је усвојило мишљење Националног савета за високо образовање, које је надлежно да предлаже Министарству политику високог образовања, да се изменама и допунама закона не продужава рок за студирање на магистарским и докторским студијама по старим прописима.

“Пре покретања процедуре, Министарство се консултовало у вези с предлогом о продужењу рока за завршетак студија за студенте који студирају по старим програмима са универзитетима и факултетима, како државним тако и приватним, као и с представницима студената. Више од 60 одсто факултета подржало је предлог Министарства, као и студентска удружења”, наведено је у саопштењу Министарства.

Министар просвете Младен Шарчевић тада је рекао да лично, као члан академске заједнице, није за продужење рока, али да је покренуо процедуру јер од тога зависи будућност великог броја младих људи. Према његовим речима продужење рока има за циљ повећање броја академских грађана, а ово ће бити последња шанса за студенте који студирају по старим студијским програмима, јер се Министарство следеће године неће бавити овим питањем.

Како се наводи у апелу постдипломаца, многи од њих су

пријавили теме докторских дисертација према прописима који су важили пре ступања на снагу Закона о високом образовању, завршили су докторске дисертације или су у завршним фазама њихове израде, те би продужетак рока који је првобитно предложен био сасвим довољан да приведу крају оно што су започели. И за њих, прелазак на “болоњске” студије подразумевао би процес еквиваленције испита с магистарских студија, тако да би то значило враћање уназад, упис на другу, у најбољем случају трећу годину докторских студија. Такође, на многим факултетима још није дефинисана политика уписа и преласка, па би докторанди полагали чак и диференцијалне испите, а тај процес еквиваленције не био бесплатан. Тако би се могло десити да комплетна истраживања, као и вишегодишњи труд и напор, између осталог и уложен новац, пропадну.

Наводе се и подаци да су постдипломске студије далеко скупље од трошкова основних студија. Рецимо, на неким факултетима сама одбрана дисертације кошта и преко 100.000 динара. Ако се томе дода пријава теме, па оцена урађене дисертације од Комисије за оцену, онда је за то потребно издвојити и више новца. Притом, само истраживање у свим фазама израде захтева одређену своту, обликовање текста, лекторе... Многе запослене у неким од установа високог образовања, којима истичу рокови за звање асистената, нови испити и нове обавезе довеле би до тога да остану и без посла у тим установама.

У апелу се напомиње да су постдипломци, махом добри студенти, који имају објављене радове, учешћа на конференцијама, конгресима и научним скуповима, а одређен број стипендиста је провео део својих студија не неком од престижних светских универзитета.

В. Црњански

 

У Републици Српској докторат до 2020.

У окружењу, у Федерацији БиХ и Црној Гори, будући магистри и доктори наука нису изузети из измена и допуна тамошњих закона о високом образовању. И за њих је рок продужен као и “старим” студентима основних студија. У Републици Српској, првобитним законом магистрандима је рок продужен чак до 2018, а докторандима до 2020.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести