Приговор и жалба штите грађане од дугих процеса

Од 1. јануара, по новом Закону о заштити права на суђење у разумном року који је у примени седамнаест дана, грађани могу да затраже судску заштиту у случају дугог трајања

процеса, без обзира на фазу поступка, и остваре правично задовољење ако се утврди да је до одуговлачења дошло одговорношћу правосуђа. Осим објављивања одлуке о повреди права на суђење у разумном року, у случају наступања тежих последица, правично задовољење подразумева и обештећење у висини од 300 до 3.000 евра.

Судску заштиту права на суђење у разумном року, изузимајући јавног тужиоца, по овом закону има свака странка у судском поступку, што укључује и извршни и ванпарнични поступак, а оштећени у кривичном поступку, приватни тужилац и оштећени као тужилац само ако су истакли имовинскоправни захтев.

Правна средства којима се то остварује су приговор и жалба, док се поступак не оконча, и захтев за правично задовољење, који се подносе надлежном суду. О приговору и жалби одлучује председник суда, а у судском решењу о њиховом усвајању, одређује се и рок у ком судија мора да предузме мере ради убрзања поступка. Странка којој су правоснажно усвојени приговор или жалба, стиче право на неку од предвиђених врста правичног задовољења : новчано обештећење за неимовинску штету, објављивање писане изјаве Државног правобранилаштва и судске пресуде којима је утврђена повреда права.   

Суд може да досуди и новчано обештећење, а странка потом подноси предлог за поравнање Државном правобранилаштву, с тим да је све у оквирима износа од 300 до 3.000 евра, како је опредељено овим законом. Ако не дође до поравнања с Правобранилаштвом у законом предвиђеном року, може да се поднесе одштетна тужба против државе. Могуће је и подношење тужбе против државе за накнаду имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року.

Дуго трајање судских поступака и даље је болна тачка нашег правосуђа, што потврђује и чињеница да грађани годишње поднесу и по неколико хиљада представки Уставном суду Србије и Европском суду за људска права у Стразбуру жалећи се на повреду права на суђење у разумном року.

У Србији која је у протеклих деценију и по, неколико пута мењала све законе и више пута реформисала правосуђе,  укључујући и реизбор носилаца правосудних функција, све то, као „виши фактори“, било је од утицаја на дужину поступака, не заборављајући ни велики број судских предмета и ефикасност самих судија и тужилаца.

Већина ових околности је узрок и одлагања суђења, што такође продужава трајање поступака, али за такве „више  факторе“, и остале очигледно неупитне разлоге, постоји потпуно разумевање читавог друштва.

Али, на другој страни, по питању осталих разлога одлагања судских рочишта, грађани, па и стручна јавност, као и учесници поступка, стичу утисак да се суђења неретко и олако одлажу.

О томе колико се годишње на нивоу читавог српског правосуђа одложи суђења  колико то кошта, нема поузданих података, осим грубих процена које се изражавају великим бројкама.

Трошкови одложених рочишта, по неким јавно доступним подацима, досежу понекад и до половине одржаних, а која у зависности од сложености предмета могу износити од неколико десетина до неколико стотина хиљада динара. Специјални суд је, својевремено, адвокату чији је недолазак био узрок одлагања једног судског претреса с преко тридесет окривљених, већином у притвору, наложио да плати трошкове неодржаног рочишта, обрачунате у износу око 300 000 динара.

Бројна одлагања у истом поступку, како сматрају правници, вуку и према застаревању. Губи држава, губе сви грађани.

Јаска Јаковљевић

 

Председник ВСС: Судија мора да припреми услове да се одржава суђења

Председник Високог савета судства и Врховног касационог суда Драгомир Милојевић био је затечен недавно молбом „Дневника“ да прокоментарише случај десет узастопних одлагања рочишта у једном судском поступку, укупно и заказаних у периоду годину и по дана. Чинило се да је први човек српског правосуђа у моменту помислио да је наше питање реторичко, а наведена ситуација хипотетичка, јер као да је био у неверици кад смо све мало конкретизовали. 

-  Нема ту одговора. Толико пута да се заказује суђење и не одржава. То се противи здравој логици -рекао је Милојевић. - Можемо сви ми да се заклањамо иза неке независности и тако даље, али пише нам „У име народа“ и народ има право да зна шта се ради. Није никакав утицај на судство уколико питате зашто је одложено толико суђења. Ја то не осећам као притисак. Неко би можда рекао притискају ме, то је утицај на независност. 

Судија мора, напомиње Милојевић, да припреми предмет и да припреми услове да се одржава суђење. Судија мора да прати предмет, то је, предуслов ефикасног поступка. Уколико се вратило неко решење има могућности да покуша уручење преко судског достављача, преко полиције и других законом предвиђених начина да се одржи суђење.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести