минимална количина енергије. По речима пројектанта, архитекте Горана Тодоровића, принцип пуне енергетске ефикасности разрађен је на породичом стамбеном објекту на две етаже плус сутерен, који има 117 квадрата грејне површине.
Циљ пројекта је био да се, ваљаном изолацијом, домаши не само жељена годишња „потрошња” објекта од свега 15 кЊх по квадратном метру – у односу на у Србији данас просечних скоро 200 кЊх – већ и да се истовремено обезбеди високи конфор живљења у оваквом дому и лети и зими. А да би се то постигло кључна је, како истиче Тодоровић, комбинација технологије, дизајна и материјала који се користи.
У том смислу су, рецимо, главни конструктивни елементи Прве пасивне куће у Војводини од дрвета, односно основу чини дрвена конструкција испуњена минералном вуном. Спољни зидови су, између осталог, обложени стиропором и фармацел плочама, и укупна дебљина изолације досеже 39 цм, док је кровна конструкција такође урађена по највишим стандардима и овде дебљина изолације премашује 35 цм.
Када је реч о столарији, употребљен је шестокоморни профил са нискоемисионим стаклом пуњеним аргоном, а како би се истовремено обезбедила добра заптивеност објекта и неоходна редвона измена ваздуха, планирана је комфорна вентилација са рекуперацијом (подсетимо, реч је о поновно коришћење топлоте из отпадног ваздуха, који своју топлоту предаје свежем, углавном хладнијем ваздуху, без физичког мешања).
Грејање у оваквој кући је подно, обезбеђена је стална контрола концентрације угљен-диоксида, а влажност ваздуха се кдеће између 40 и 60 процфената. Такође је веома важна чињеница да је практично у целом објекту температура иста, дакле без обзира на то да ли седите крај спољног зида, прозора или у срцу дневног боравка, што се драматично разликује од зграда на које смо навикли где зна од собе до собе да варира и 10 степени.
Изградња стамбених објеката приближно нулте потрошње енергије је, иначе, достигнут стандард у већини земаља Западне Европе, док је код нас она само формално уграђена у постојеће законске оквире, али чија имплементација прилично кашље. Последица је да у ЕУ данас на грејање/хлађење стамбених јединица оде у просеку 27 процената енергије која се укупно потроши на нивоу државе, док је код нас на чак 45 процената.
У сваком случају, према оквирној пројекцији, изградња Прве пасивне куће у Војводини коштала би око 800 евра по квадратном метру. Наизглед, то није мало, али ако се у калкулацију убаци и пројектована годишња уштеда на потрошеној енергији – јер за овај објекат је потребно 85-90% мање енергије за исти конфор у односу на стандардну градњу – онда је, посматрано на дуже стазе, та цена сасвим прихватљива.
М. Стајић
Лакше до ЕУ фондова
Кластер за енергетску ефикасност окупља 20 чланица, од Суботице до Београда, углавном малих и средњих предузећа из области грађевинарства, расвете, пројектовања, производње термо блокова... По речима председника УО кластера др Золтана Заварга, професора Технолошког факултета у Новом Саду, циљ окупљања је, с једне стране, промоција енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије и заштите животне средине. Са друге стране, кроз кластер чланице постају видљивије, али и лакше могу да конкуришу за средства из европских фондова.
