Закона о комуналним делатностима, то ће моћи да чине и привана предузећа. Вршилац дужности помоћнице министра за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру Јованка Атанацковић најавила је да ће бити размотрени тренутни проблеми и оно што желе приватни погребни предузетници, објашњавајући да је потребно створити одређени тржишни систем и размишљати о либерализацији ове делатности.
Она је појаснила да је законским решењем предвиђено да за сахрањивање и одржавање гробља може да се кандидује и ову делатност обавља само јавно предузеће или привредно друштво које има минимум 51 одсто јавног капитала. Међутим, додала је, оно што је јако битно јесте да и сада постоји могућност да приватна погребна предузећа раде свој посао.
Приватна погребна предузећа у Србији, а има их преко 150, тврде супротно. Како кажу, по постојећим прописима не могу да се региструју под шифром делатности “погребне услуге” – мада им је управо то у опису посла, те су практично натерани да годинама овај посао раде “на црно”. Представници приватних погребних предузећа кажу да им се посао своди на то да обављају приремне радње пре него што покојник буде сахрањен. Како практично обављају нелегалну делатност, у сталном су ризику да њихов рад буде забрањен и да их инспекција казни високим динарским казнама због илегалног рада.
Проблем је настао када је Законом о комуналним делатностима из 2011. забрањено приватним предузећима да раде у области погребних услуга и тако отворен простор за монополизацију јавно-комуналних предузећа у овој области. Агенција за привредне регистре, тумачећи Закон о комуналним делатностима у којем пише да се погребним услугама могу бавити само предузећа у већинском државном власништву, одбила је да приватна погребна предузећа региструје под шифром делатности “погребне услуге”. На тај начин је директно око 3.260 запослених у приватним погребним предузећима отишло у нелегалан рад.
Иначе, овај Закон је на исти начин практично забранио и црквама и верским заједницама да слободно располажу својом имовином у коју спадају и многа црквена гробља. У Мрежи за пословну сарадњу тврде да су сада и цркве и верске заједнице натеране да плаћају јавна-комунална предузећа да им одржавају гробља, што представља кршење члана 6. Закона о црквама и верским заједница и ограничава аутономију цркава и верских заједница.
Због проблема који је спорни члан Закона о комуналним делатностима донео приватним погребним предузећима, Удружење приватних погребника Србије, по речима његовог председника Драгана Зделара, поднело је захтев Уставном суду Србије за оцену његове установности, а представници тог удружења потражили су и помоћ заштитника грађана Саше Јанковића.
Љ. Малешевић
Накнада Фонда ПИО једино за опрему покојника
Накнада погребних трошкова које се исплаћују породици преминулих пензионера, или ономе ко плати сахрану у наредна три месеца износе 34.746 динара за кориснике пензија свих категорија. Након смрти пензионера довољно је да породица приложи последњи пензионерски чек и да за тај новац купи опрему за сахрањивање покојника.
Уколико неко жели да узме опрему за покојника чија вредност прелази више од 35.000 динара, може да доплати до тражене суме.
Потврду једнако користе и обезбеђују покривање ових трошкова и приватна погребна предузећа и јавно-комунално предузеће. Међутим, тим износом Фонда ПИО покривају се само трошкови припреме покојника за сахрањивање, док породица поред тога мора да плати само сахрањивање и место на гробљу.
