Системско прикупљање намирница за најсиромашније

До краја године очекује се усвајање Закона о вишковима хране којим би и гаранције о донирању хране, која се превише у Србији баца,

требало да даје држава. Овај закон би требало да мотивише компаније, ресторане, пекаре и друге који имају храну да пођу путем друштвене одговорности и поделе вишкове најугроженијем становништву у Србији.

Процењује се да се годишње у Србији баци око 250.000 тона хране и то у тренутку док око девет одсто становника не може да подмири основне животне потребе, а 26 одсто је у ризику од сиромаштва. Њима би храна коју би добили из донација оних који је бацају значила да имају барем један оброк дневно. Већ сада је јасно да народне кухиње у Србији нису у могућности да нахране сва гладна уста, нити држава има довољно новца да свима пружи новчану помоћ од које би они могли да обезбеде редовну исхрану.

У многим градовима Европе већ увелико постоје банке хране, а она већ деценију постоји и у Београду. У тој банци хране прикупљају се намирнице, вишкови хране од агроиндустрије, произвођача и трговинских ланаца. Након што продавнице или произвођачи утврде вишкове намирница , банка хране их складишти и дистрибуира социјално угроженим лицима посредством хуманитарних агенција. Међутим, Банка хране у Београду тренутно успева да испуних захтеве тек сваке пете хуманитарне организације која се обрати за помоћ у храни, што јасно показује да још увек нема довољно донатора у Србији, а поготово у њеној унутрашњости.

Многе велике трговинске куће које послују у Србији имају добру вољу да донирају воће и поврће које им преостаје и које не могу да продају у својим продавницама. Оне то чине већ неколико година, али још увек за то не постоји законски основ нити се зна ко је тај ко треба да управља вишком намирница које донирањем могу бити прикупљене. Тек када држава буде каналисала вишкове хране и начин на који се оне могу допремити најсиромашнијем становништву, многи донатори спремни су да помогну најугроженијима и сврстају се у ред друштвено одговорних компанија. Без законског основа они то не чине, јер не постоји гаранција да ће намирнице заиста стићи до најугроженијих.

Закон о вишковима хране требало би да има предвиђене и подстицаје за компаније које донирају намирнице, па се тако размишља и да оне буду ослобођене плаћања дела пореза на додату вредност када је у питању храна коју донирају. Он би, такође, морао и да дефинише правила која би спречила да се вишкови хране намењни сиротињи не појаве на тржишту и преплаве га, а то је једино могуће уколико буде сачињена социјална карта становништва о којој се већ годинама прича, а која још увек није направљена.

Љ. Малешевић

 

Куке добротеширом Србије

Од почетка ове године и у Србији постоје “ Куке доброте” намењене угроженима и онима који живе на улици, а које занемарујемо. На тим кукама качи се храна и чиста одећа за оне којима је неопходно. Одзив грађана у Србији је добар , јер су многи управо у кукама доброте видели могућност да покажу да су у себи још увек сачували хуманост и да су свесни да њихово мало, за неке значи много.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести