Срби за неколико месеци науче Пелеов језик

шестим језиком света. У причи о језику и уопште приближавању Бразила и Србије кроз културу и уметност на својеврстан начин се уплео српски лингвиста Младен Ћирић и то баш у моменту када код нас, као и у свету, расте интересовање и потреба за учењем бразилско – португалског. И пораст оних који би да проговоре, а не само заиграју у ритму караока, не чуди, не због тога што ће кренути ка култном карневалу планете у Рију, већ због догађаја којим је окренута скоро комплетна популација свих меридијана. Након Светског првенства у фудбалу следи Олимпијада 2016, којој ће домаћин бити ова највећа земља Латинске Америке, у економији прва на том удаљеном, али пријатељском континенту, а на планети на седмом месту. Стога је свуда све потребнија литература за учење, како због забаве и спорта, тако и свеприсутних бизнис веза.

И ту стижемо у ценатар приче, односно личности која је боји на свој начин. Занимљиво је, дакле, да је један од аутора таквог штива, дистрибуираног по амбасадама и другим институцијама те земље по целом свету, управо српски лингвиста Ћирић. Будући да је свуда по планети изузетно мало оваквих публикација, Министарства спољних послова Бразила дало је подршку за објављивање уyбеника професора Гиљерме Сера Пича и нашег лингвисте.

– Гиљњрмо Сера Пич је на идеју дошао схвативши шта је ученицима тешко и занимљиво током курсева бразилско – португалског, које држи у Београду. Он је, иначе, професор португалског и француског, а мене је укључио као некога кога сматра добрим познаваоцем језика. Већ сам саставио један српско–португалски речник, бавим се превођењем и такође као он, истражујем област бразилско – португалског језика, прича у разговору за “Дневник” Младен Ћирић, који је и службеник Одељења за културу амбасаде Бразила у Београду.

Он напомиње да се чист португалски разликује од бразилског скоро колико српски и македонски, али да се народи те две земље добро споразумевају.

– На разним меридијанима, па и код нас, све је присутнија бразилска култура – књижевност, музика, плес, борилачке вештине, па постоји одређени број оних који желе да проговоре тај језик. Уче га и из разних побуда, због мешовитог брака, одласка на рад, школовање или дошколовавање. Ако тамо хоћете да се упишете у неку образовану институцију, морате положити званични испит са сертификатом о знању језика. На то је уствари фокусиран овај уyбеник - објашњава Ћирић.

Пошто су разлике између чистог португалског и бразилско – португалског већ достигле одређени степен, много већи него, на пример, британско - енглески и америчко – енглески, јавила се потреба да се праве посебни дидактички материјали. И Министарство спољних послова Бразила финансирало је и институционално подржало уyбеник професора Пича и нашег саговорника, промовишући штиво на свим континентима, где год има своја представништва, односно амбасаде и конзулате.

– Можда су препознали и иновативност, оригиналност, у односу на друге пројекте. Иначе, и није нам била намера да се уyбеник направи само за нашу средину, већ за сва тржишта, па је зато једнојезичан. Прати га ЦД са 37 аутентичних аудио записа, добијених од тамошњих радио станица. То су кратке вести, рекламе, најаве, огласи... Дакле, све је аутентично, ништа није конструисано зарад олакшавања ученицима. Циљ је да се сусретну са аутентичним документима из бразилске свакодневнице. То се односи и на већину употребљених текстова у књизи – објашњава Ћирић.

Уyбеник је првенствено осмишљен за рад са професором који ће водити кроз курс. Штивом су аутори имали наум и да максимално разбију стереотипе о Бразилу које други уyбеници форсирају, пре свега мислећи на плаже, карневале, фудбал, кафу, амазонске прашуме...

– Ова књига настоји да пружи реалну слику Бразила, који има доста тога што и Европа или САД, ни по чему не заостаје, али и да прикаже мало познате ствари. Тако се на пример спомиње и бразилска зима, да и тамо може да пада снег - прича Ћирић. 

Наш саговорник објашњава да је језик те земље из позиције говорника српског вероватно тежи него шпански, италијански или неки други романски језик, али не толико колико они који носе епитет егзотичних попут турског, кинеског или јапанског.

– Искуства показују да наши људи могу да га савладају за неко пристојно време, а после два, три месеца интензивног рада, почињу да се споразумевају, поготово ако већ говоре неки романски језик - каже Ћирић.

Владимир Ђуричић

Изборни предмет на факултету

Приликом приређивања уyбеника настојао је да га учини што лакшим за учење, онаквим каквим га је он замишљао као школарац, жудећи за оваквим штивом, курсевима којих у Београду, Новом Саду и осталим градовима у то време није било, па ни интернета.

– Сада постоји чак и као изборни предмет на факултету, али и даље не може да се студира. Зато сам уписао шпански језик на Филолошком факултету у Београду, али бразилски нисам престајао сам да учим на разне начине. Преко музике, превођења сам достигао одређени ниво. Онда сам због усавршавања неколико месеци провео у Бразилу. Стечено знање ми је омогућило да се бавим овим о чему разговарамо, као и културом у оквиру амбасаде - прича Младен Ћирић. Ко хоће изворно да се суочи са свим што скрива земља легендарног Пелеа сад има могућност да за пар месеци то учини на бразилско - португалском.