кардиоваскуларне болести Војводине кажу да је таква слика у целој Војводини, јер смо ендемско подручје за настанак ових болести. Начин исхране, некретање, гојазност, хроничан стрес и пушење, главни су фактори за овако лошу здравствену слику. Међутим, иако свесни опасности коју доносе болести срца и крвних судова, пацијенти често не желе да промене животне навике и стилове.
Без обзира на све ефикасније мере лечења, кардиоваскуларне болести су и даље водећи узрок умирања у Србији и Европи. Чак 42 одсто свих смртних исхода чине кардиоваскуларне болести, од којих је за више од 20 одсто одговорна исхемијска болест срца, односно болест срчаних артерија, а десет одсто узрока смрти су мождани удари.
- Популација је све старија, па су и пацијенти најчешће старији људи. Међутим, све чешће се дешава да и млађи људи, који имају од 30 до 50 година буду примљени на болничко лечење у таквом стању да је неопходно ангажовање тимова који се боре за њихов живот. Није реткост ни да пацијенти који имају 20 година буду тако тешко болесни - каже директор Института за кардиоваскуларне болести Војводине професор др Александар Реyек.
Начешће срчане патологије данас су болест коронарних артерија, али и дегенеративно обољење аортног залиска и хронична срчана слабост, што је директна последица старења популације. Реyек каже да су Нови Сад и Војводина ендемско подручје за кардиовскуларне болести због животних навика становника, а на првом месту је специфична исхрана, богата штетним масноћама које утичу на развој промена на зидовима артерија. Такође, фактори ризика за настанак ових тегоба су и физичка неактивност, егзистенцијална неизвесност и хронични стрес, али и пушење по којем је Србија једна од водећих у Европи.
- Осим што директно утичу на смрт, кардиоваскуларне болести имају значајан утицај и на развој различитих степена инвалидитета и радну способност. Смањење срчане функције и сужење артерија које хране виталне органе, ограничавају радну способност - објашњава др Реyек, али напомиње и да је у Србији постигнут позитиван помак у смањењу смртности од кардиоваскуларних болести за 23 процента у последњој деценији.
Стручни тим Института уложио је велики напор у циљу ефикаснијег лечења ових болесника. Једина су терцијарна установа која се бави овом проблематиком у Војводини, а од 2007. године покренули су “стеми мрежу”, како би се брже збрињавали најугроженији срчани болесници, који су кандидати за неки вид инвазивног лечења. Број срчаних болесника је велики и превазилази капацитете установе, те је због тога продужена листа чекања на интервенцију на више од годину дана, за пацијенте који нису хитни.
- Решење проблема лежи у отварању нових интервентних кардиолошких центара у Војводини, што би имало вишеструк значај. Правовременим отварањем артерије која узрокује срчани удар спасава се живот, а пацијент може да настави квалитетан живот и остаје радно способан. У против, оштећењем срчаног мишића, овакви болесници постају инвалиди, који често захтевају туђу негу и помоћ - наводи директор Института за КВБ.
Реyек сматра да је неопходан интензивнији рад на примарној и секуднарној превенцији, што подразумева едукацију становништва већ од школског узраста о свим штетним факторима ризика који доводе до развоја болести.
- На жалост морам да констатујем да није редак случај да и најтежи болесници које сам у пракси оперисао, нису спремни да поступе у складу са препорукама и да промене начин жвиота. Неки то желе, а неки не могу - каже др Реyек.
Љ. Петровић
Висок притисак имају и основци
Др Реyек каже да висок крвни притисак имау све млађи људи. Дешава се да већ и деца у основној школи имају овај проблем.
Годишње 4.000 интервенција и операција
- У Институту се годишње уради око 3.000 коронарних интервенција и исто толико дијагностичких процедура, што значи да се у односу на капацитет код нас уради 30 посто више пацијената у односу на норму - навео је директор Института за КВБ и додао да се у овој кући уради и више од 1.000 операција на отвореном срцу, које су све захтевније.
