податке из службених евиденција у управним поступцима. Тако је терет прибављања бројних докумената пребачен са грађана на управу. Међутим, нови начин оперисања подацима изазвао је општу забуну и међу грађанима, али и радницима служби које издају разне врсте докумената.
Како кажу у Министарству државне управе и локалне самоуправе, органи јавне управе размењују податке који се унутар система воде у оквиру службених евиденција, а то су матичне књиге (рођених, умрлих, венчаних), књига држављана, евиденција о пребивалишту, катастар непокретности, евиденција привредних субјеката, евиденције о статусу запослености или незапослености. Ови подаци углавном се издају грађанима у виду уверења, извода и потврда, тачније у облику докумената.
Обавеза размене података из службених евиденција, чија примена је почела 8. јуна, односи се на податке садржане у евиденцијама, а не на документа. То значи да грађани више не морају да прибављају документа са тим подацима од органа, већ се ти подаци директно прибављају кроз службену комуникацију између органа. Оно што грађанима није сасвим јасно јесте чињеница да се ти подаци и даље у већини случајева прибављају обичном поштом, јер је процес умрежавања далеко од завршеног, па ће на издавање докумената морати да сачекају док их службе не прибаве.
Министарство већ ради, уз подршку више других органа, на разради будућих решења за електронску размену података, али је у овом тренутку веома важно направити разлику између електронске управе и обавезе размене података из службених евиденција, каже се у саопштењу Министарства.
Ова службена размена података не ослобађа грађане од плаћања административних такси за потребе услуга које они остварују пред органима. Тако ће грађани за, на пример, издавање нове личне карте, и даље плаћати Ребубличку административну таксу и таксу за издавање личне карте. Оно што неће морати, јесте да плаћају захтев за Извод из матичне књиге рођених и Уверење о држављанству јер ће то урадити између себе службеници МУП-а и надлежног органа јавне управе.
Уколико желе, грађани и даље могу да се изјасне приликом подношења захтева за одређену услугу да желе сами да прикупе документацију и у таквим случајевима они ће и даље плаћати таксе за сва појединачна документа, као и до сада. Оно што је важно нагласити јесте да је то право, а не обавеза грађана. За ову опцију обично се одлуче грађани који могу да на бржи начин прибаве потребна документа, јер се на сприспеће службене поште понекад мора чекати и две недеље.
И. В.
Здравствене картице уз трајне личне карте
Пензионери који имају старе трајне личне карте у обавези су да их замене до 31. децембра ове године. Многи су се зато запитали да ли им је за замену здравствене књижице картицама здавственог осигурања потребна нова лична карта, јер им то продужава време за замену, а многи страхују да неће моћи да добију потребну негу и лекове.
- За замену здравствених књижица здравственим картицама потребна је само важећа лична карта и доказ о уплати средстава – каже Сања Миросављевић, саветница директора за информисање јавности Републичког фонда за здравствено осигурање. - За личне карте, иако су трајне, предвиђен је рок за њихову замену, што треба проверити у институцији која из издаје.
Замена за све грађане, осим социјално угрожених група, кошта 400 динара, уплаћује се на жиро рачун 840-742362843-74, а свака филијала има свој позив на број. Новосадска је 11-223.
