на свим нивоима и местима која имају везе са образовањем - од основног до високошколског. Лако ју је изговорити, али са њеном реализацијом, поготово када сте сиромашни, може бити великих проблема.
Тек, Србија је једина земља у Европи у којој је забележено смањење плата просветара (реч је о основним и средњим школама) за више од један одсто у периоду 2014- 2015 година. Десило се то захваљујући буyетском дефициту и новим мерама фискалне штедње. Плате државних службеника су смањене 10 одсто још у новембру 2014. године, док су у појединим школама, наставницима додатно смањене плате пошто су одбили да прекину штрајк после потписивања новог колективног уговора.
Ову поражавајућу чињеницу, која поред осталог говори о месту Србије, ако се пореди са школством и најближих комшија и остатка Европе, налази се у најновијој студији Европске комисије „Плате и примања учитеља и директора школа у Европи 2014/15”.
Подсетимо се, плате учитељима и наставницима који нису прекинули штрајк 18. фебруара су биле смањене за шестину. Тада је према проценама штрајкача, око 50.000 запослених у готово 700 школа, колико их је наставило са штрајком, добило умањену зараду за период од 19. фебруара па надаље. Обрачунавао им се рад према часовима од 30, а не 45 минута. Тако је наставник за месец дана у штрајку, уместо плате која је већ смањена на 40.000 динара, добио свега 34.000 динара.
Претпоставка за доброг наставника и овде и било где у свету је солидна плата сви се слажу. Међутим, спорадично али приметно, у време дугог штрајака, у медијима се могао чути и осуђући “глас народа” који није имао разумевања за учитељску муку, од које говорило се, има и већих. По правилу када неком од надлежних то одговара заборавља се “да улагање у образовање није трошак”.
Поменута студија Европске комисије посвећена искључиво плаћености учитеља, наставника и директора основних и средњих школа (податке је дала свака земља понаособ) предочава и најнижу и највећу плату директора, а у односу на бруто домаћи производ (БДП) по глави становника. и мада су износи тих плата, и код нас готово дупло већи од БДП- а у Србији, што је општи тренд у европском школству када је реч о руководиоцима школа. И по висини плата директора у групи смо при дну лествице са Румунијом, Бугарском, Македонијом и Турском.
Иначе, илустрације ради. БДП је у 2013. години (свежији податак је данас скоро немогуће наћи) према тада прелиминарним резултатима био нешто већи од 540.000 динара по глави становника. Рецимо и да је просек БДП-а према подацима УН-а за Европску унију 2014. износио 32.507 америчких долара по глави становника.
Стратегијом развоја образовања у Србији до 2020. године поред осталих циљева утврђен је и онај темељини а то је да издвајање за образовање достигне шест одсто бруто домаћег производа. Стратегијом је предвиђено постепено повећање учешћа издвајања за образовање у БДП, као и повећање апсолутног износа средстава: 2016. године предвиђено је да се за образовање издвоји 5,2 одсто бруто домаћег производа (од тога 1,05 одсто за високо образовање), 2018. предвиђено је да се за образовање издвоји 5,6 одсто БДП-а (од тога 1,15 одсто за високо образовање), док је за 2020. планирано да се за образовање издвоји шест одсто БДП (од тога 1,20 одсто за високо образовање).
Међутим, имајући у виду економску ситацију у којој се наше друштво налази, извесно је да ће се пораст издвајања за образовање усклађивати са реалним буyетским могућностима. Што се већ увелико и дешава.
Како ће се наћи излаз, остаје да се види, а један од начина је да се поред буyета држава посвети и проналажењу других извора финансирања. У овој Стратегији развоја образовања Министарства просвете, научног и технолошког развоја наводи се да би то могле бити институције као што су Светска банка, Европска унија, Европска комисија, Европске инвеситицоне банке… као и кредити и приватне донације.
Све то да би наша земља постала део европског образовног простора. А према студији Европске комисије, с почетка приче, у већини земља Европе учитељске и наставничке плате су порасле у поређењу са 2013/2014. школском годином, а у складу са учињеним платним реформама и спрам пораста трошкова живота. То је у Европи уследило после претходног периода смањивања плата просветара због економске кризе.
Владимир Црњански
