ситуација је боља него пре деценију и по, када је стопа самоубистава била доста већа. Светски дан превенције самоубистава обележава се 10. септембра, а овогодишња тема је “Повезивање, комуникација, брига”, што је најбољи и једини начин да се смањи број самоубистава.
Стопа самоубиства у Србији је изузетно висока и износи 19,5 на 100.000 становника, што нас сврстава на 13. место у свету.
- Нарочито је забрињавајуће стање у Војводини, у којој је стопа самоубистава у 2015. години била 18,9, односно 358 самоубистава укупно. Иако се запажа значајан тренд пада стопе у последњих 15 година, са 29,6 у 2000. години, на 18,9 прошле године, стопа самоубиства у Војводини и даље је висока, јер у Европи износи 13,8 на 100.000 становника. То значи да скоро сваких 19 сати једна особа изврши самоубиство у Војводини, што је и даље сврстава међу најкритичније регије у свету - показују подаци Центра за биостатистику и информатику у здравству Института за јавно здравље Војводине у Новом Саду.
Циљ обележавања Светског дана превенције самоубиства јесте скретање пажње јавности на самоубиство као један од водећих узрока преране смрти који је могуће спречити. Ширење информација, побољшање образовања, едукација, као и смањење стигматизације, важни су у таквим напорима, а овогодишња тема је “Повезивање, комуникација, брига”.
- Психолошки бол који утиче на особу да себи одузме живот је незамислив. Особе које изврше самоубиство остављају за собом породицу и пријатеље неутешним, док у заједници подстичу на овај чин. Сваке године више од 800.000 људи у свету изврши самоубиство, и то је једна смрт на сваких 40 секунди. Сваке године број изгубљених живота због самоубистава превазилази број смрти које су последица убистава и рата заједно - кажу у Институту за јавно здравље Војводине.
Главни фактори ризика за самоубиство у Европи и Северној Америци су ментални поремећаји, и то депресија и последице злоупотребе алкохола, а самоубиству доприноси комплекс психолошких, социјалних, биолошких и културних фактора. Обезбеђивање ефикасне комуникације представља важан део сваке стратегије превенције самоубиства, а неопходна је подршка пријатеља и рођака, као и стучна помоћ.
Психолог Александар Шибул каже како до самоубиства долази код особа које не могу да се суоче са животном датошћу и тим чином излазе из нечега што им је неподношљиво.- Живот им је страшан и самоубиство виде као излаз, бежање од немогућности да се суоче са собом. Најчешће оваквој одлуци претходи депресија. Они не могу да издрже притисак света и код њих је патња већа од жеље за животом - наводи Шибул.
Овим особама је потребно помоћи, али некада то није могуће јер, сматра он, уколико неко донесе одлуку, нема помоћи. Све зависи од тога колико је дубока депресија и колико снажно она истискује човека из живота.- Потребно је све учинити како би се помогло човеку, а то подразумева лечење, стручну помоћ психолога и психијатра, као и подршку породице и пријатеља. Неопходно је да се породица укључи у психотерапеутски процес. Важно је препознати тугу и дубоку депресију.
Повезивање, комуникација и брига кључни су у том процесу и пријатељи, породица и стручна помоћ јесу мрежа која може да спасе човека. Самоубиство је невероватна сила и зато је потребно много ангажовања - сматра Шибул и напомиње да се самоубиства дешавају у било којој средини и социјалном статусу, па и познатим и оствареним људима.
Оно што најчешће мучи људе који размишљају о самоубиству јесте питање о томе да ли су пронашли смисао у животу, а како мисле да нису, они немају наду и питају се чему онда живот. Шибул сматра да је суштински тај чин њихов вапај за смислом.
Љ. Петровић
Четвртину самоубистава почине млађи од 25 година
Скоро четвртину самоубистава чине тинејyери и млади испод 25 година и то је 250.000 самоубистава годишње. Самоубиства представљају водећи узрок преране смрти, чинећи више од 20 милиона изгубљених здравих година живота.
