у року од годину дана донесе посебан закон који прописује поступак за утврђивање чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима Србије. Влада Србије на последњој седници утврдила је предлог Закона о поступку утврђивања статуса новорођене деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима и он ускоро треба да се нађе пред посланицима Скупштине Србије.
Овим законским актом даје се могућност родитиљима који сумњају да су им новорођена деца нестала у породилишту, да у посебном судском поступку покушају да сазнају истину о томе шта се десило с несталим бебама и остваре право на правичну накнаду нематеријалне штете због повреде права на породични живот. Решење да се поступак води пред судом, оцењује Влада, јесте најцелисходније, будући да би образовање новог државног органа захтевало додатна средства и време и пролонгирало остварење захтева родитеља.
Циљ овог закона је утврђивање свих чињеница на основу којих се може утврдити истина о статусу деце за коју се сумња да су нестала у породилиштвима у Србији. Те чињенице се утврђују на основу доказа изведених у судском поступку, а на основу података који се прикупе од државних и других органа, као и података прикупљених од родитеља и других лица. С друге стране, циљ закона је и испуњење међународних обавеза Србије које следе из пресуде Европског суда за људска права у делу који се односи на успостављање независног механизма који ће омогућити свим родитељима у сличним ситуацијама да сазнају истину и остваре накнаду.
Као надлежни орган за утвђивање статуса новорођене деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима одређују се виши и апелациони судови, а у оквиру МУП-а одређују се полицијски службеници који су посебно обучени за несталу новорођенчад из породилишта чији је задатак да обаве неопходне истражне радње по захтеву суда. За вођење поступка у првом степену у коме се утврђују чињенице о статусу новорођене деце у Србији стварно су надлежна четири виша суда и то за подручје четири апелациона суда. Њихова месна надлежност заснива се према месту у којем се налази, или се налазило, породилиште у коме је рођено дете за које се сумња да је нестало.
Предвиђено је да у првом степену у вишем суду води поступак и одлуку доноси судија појединац, док у друом степену по жалби то право припада већу састављеном од троје судија. Поступак се покреће искључиво захтевом родитеља, а прописан је и рок у коме се докази морају доставити. Такође, предвиђена је обавеза суда да поступак води без одлагања и оконча га у најкраћем могућем року. У поступку је искључена јавност, при чему се даје могућност да на захтев предлагача поступак или његов део ипак буду отворени за јавност.
Право да покрене поступак има најпре родитељ несталог детета, а ко ниједан није жив или није пословно способан, предлог могу поднети најближи сродници новорођеног детета - брат, сестра, деда или баба бебе. Након ступања на снагу овог закона, подносиоци захтева имаће рок од шест месеци да покрену поступак за утврђивање чињенице о несталој деци у породилиштима у Србији.
Закон, такође, уређује и новчану накнаду за нематеријалну штету због повреде права на породични живот. Досуђује се у два случаја: ако је суд усвојио предлог и утврдио чињенице о смрти несталог детета или утврдио чињенице које објашњавају шта се санесталим дететом догодило, али и ако суд није усвојио предлог, али је донео решење којим констатује да није могуће утврдити статус несталог детета. У овом другом случају новчана накнада досуђује се због немоћи државе да предлагачу пружи истину о томе шта се с несталим дететом догодило.
Законом је утврђена горња граница износа правичне накнаде, али се односи само на нематеријалну штету. Досуђивање правичне накнаде не утиче на право предлагача да накнаду материјалне штете оствари у парничном поступку пред надлежним судом.
Љ. Малешевић
Обезбедити новац за исплату штете
За примену ово заона у буџету за наредну и 2018.годину биће потребно обезбедити 876 милиона динара и то 70 милиона за покриће трошкова судског поступка и 806 милиона динара за исплату правичне накнаде нематеријалне штете.
Нематеријална накнада максимално 10.000 евра
Као горња граница износа правичне накнаде за нематеријалну штету утврђен је износ од 10.000 евра. Реч је о накнади која се одређује предлагачу за нематеријалну штету због повреде права на породични живот или због тога што није могуће утврдити положај несталог детета. У образложењу новог закона наводи се да према расположивим подацима, број родитеља који су се раније, у законом прописаном периоду од 1.јануара 1970. па до 9.септембра 2013.године, када је наступила правоснажност пресуде Европског суда за људска права, обраћали државним органима у вези са положајем за које сумњају да је нестало из породилишта, креће се од 350 до 650 евра, у зависности од органа коме су се обраћали.
