али користи ће бити и за произвођаче и за купце.Увидели су заједнички интерес да се унапреди продаја повртара, воћара и других производа газдинстава из кањишке општине, а истовремено и да се грађани Кањиже и околине поспеше и приликом пазара у својој корпи предност дају роби локалних произвођача, а не оној са тезги накупаца.
У првом таласу тезге 12 пољопривредних произвођача из кањишке општине означене су таблама „Кањишка корпа”, мада се очекује да ће означавање тезги бити масовније, чисто да се зна ко је за тезгу стао из сопствене њиве, баште, пластеника и воћњака, а ко бане са стране с намером да мешетари и лако ушићари.
– Идеја је са одобравањем прихваћена, а произвођачи су се добровољно пријавили да буду чланови удружења и део „Кањишке корпе”. Задовољни смо бројем означених тезги, али мислимо да ће бити још заинтересованих – очекивања су Монике Халас из Удружења „Мета тера”.
Она објашњава да сами произвођачи прихватају уговоре о сарадњи, којим гарантују да им је роба са газдинства у кањишкој општини, да су њихови производи здрави, да нису прскани у недозвољеном року пре изношења на тезгу, да воде књигу прскања, такође и да дозвољавају да се њихови производи по потреби анализирају и да њихово газдинство посећује саветодавац Удружења, ради обиласка производње, па и саветовања.
Лукач Бате из Хоргоша је на кањишкој пијаци већ 25 година, својим производима прикључио се „Кањишкој корпи”:
– Мислим да је добро да се зна ко на тезги нуди здраву и свежу робу из сопствене производње, да између нас и муштерија има пуно поверења. Супруга и ја смо се оканули одласка на друге пијаце и робу продајемо у Кањижи и некада у Хоргошу, а млађи део фамилије иду на удаљеније пијаце у Сенту, Бечеј, Бачку Тополу и Суботицу. Бавимо се производњом поврћа и главни су нам шаргарепа, першун и кромпир, али у главној сезони буде ту и паприке и друге робе. Продајом на пијаци се најпре уновчи труд, међутим, тешко преживљавају и наше муштерије и ми произвођачи. Много је теже робу продати него произвести. Сезонски износимо робу на пијачне тезге, док је има, али пошто имамо производњу и у затвореном простору испод фолија, током године скоро и да нема празног хода – вели Бате.
Његов колега Нандор Танач је у повртарству деценију и по, долази на кањишку пијацу четвртком, суботом и недељом.
– Купци треба да буду упућени да роба коју нудим овде производим – уверен је Танач. – Имам око пет хектара земље, од којих је нешто под пластеницима и гајим пуно врста поврћа. Зими је понуда скромнија, али од пролећа до јесени на тезги су ротквице, парадајз, краставци, паприке, млади лук, зелен, купус, карфиол и друго.
И у повртарству је исплативост све слабија, јер су улагања у производњу све већа зато што цене горива, ђубрива, семена и заштитних средстава иду горе, ако има потребе трошкове поскупљује заливање уз помоћ агрегата, а на другој страни цене поврћа годинама стагнирају јер људи не могу да их купују због слабије куповне моћи. Трудимо се да поврће што мање прскамо и користимо вештачка ђубрива само у мери колико је неопходно. Сву робу углавном продам на пијаци у Кањижи, а када има вишкова идем и на суботичку кванташку пијацу.
Танач повртарску производњу допуњује још неговањем око 300 стабала берсака и по педесетак стабала кајсија и шљива. Због близине воћарског подручја Суботичко-хоргошке пешчаре на кањишкој пијаци је сада велика понуда јабука по приступачним ценама, па ту препродавци немају шта да траже. Ипак, Танач сматра да им препродавци кваре пазар јер су за пијачним тезгама свакодневно, док произвођачи долазе четвртком који је ударни пијачни дан и викендом, јер морају и производити.
Породично газдинство Нандора Бироа из Хоргоша већ деценијама продаје воће и нешто поврћа.
- Кањижани код нас радо купују јабуке или нешто друго што буде у понуди, јер су навикли на нашу робу. Килограм јабука је од 20 до 50 динара, што мислим да је за муштерије прихватљиво, а и ми произвођачи морамо да се некако уклапамо - наглашава Анико Биро.
Поред произвођача воћа, поврћа и других пољопривредних производа у Удружењу „Мета тера” намеравају да у „Кањишку корпу” укључе занатлије и оне који се баве израдом рукотворина или народном уметношћу, како би се уз пољопривредне производе и прехрамбене намирнице у корпи нашли и њихови производи.
Милорад Митровић
Запело у политичком врху
Лукач Бате прича да је пре десетак година 15 хоргошких произвођача формирали мању задругу „Агрокооператива”, чак је сопственим улозима и из неповратних донаторских средстава изграђен објекат са хладњачом и центром за дораду, паковање и дистрибуцију, али стоји празан. Када су се уверили у квалитет робе хоргошких повртара, за улагања су се заинтересовали улагачи из Холандије, међутим, Бате предочава да је запело, „негде горе у политичком врху су врата затворена”.
– Не знамо због чега је све стало, а у међувремену је чак било идеја да се нешто слично организује у Кањижи – каже Бате.
