„Социјалци” неће на јавне радове

да би до привременог посла од неколико месеци дошли они који га већ годинама немају или примају социјалну помоћ. Међутим, искуство Центра за социјални рад Србобран показује да чак ни када држава примаоцима државне социјалне помоћи обезбеди посао, они неће да га прихвате јер сматрају да је надокнада мала!

Наиме, пре неколико дана почело је спровођење јавних радова у Србобрану, али се за њих определило 11 од 20 корисника новчане помоћи у тој општини. Директорка Центра за социјални рад Бисерка Веселиновић објаснила је да су привремени посао добиле особе из категорије теже запошљивих, додајући да није било нимало лако пронаћи људе који хоће да зараде своја примања која редовно добијају од државе као социјални случајеви.

– Били смо непријатно изненађени што је деветоро корисника социјалне новчане помоћи одбило да прихвати посао, а ишли смо на кућни праг да им нудимо – рекла је Бисерка Веселиновић. – Двоје је рекло да чека неки други посао, неки су изнели да им је 18.000 динара за плату и 1.500 динара за путне трошкове неприхватљиво мало, а трећи да им више значи социјала. Изгледа да је лакше не радити. 

Она је додала да ће због одбијања понуде да буду упослени у јавним радовима бити спроведена провера права корисника социјалне помоћи те да ће потом некима новчана давања бити обустављена.

Но, уколико се оствари најава министра за рад, запошљавање, борачку и социјалну политику Александра Вулина, ускоро радно способни примаоци новчане социјалне помоћи неће моћи да одбију понуђени посао, а ако то ипак учине, помоћ ће им бити ускраћена. У Србији има 143.000 радно способних особа које примају новчану социјалну помоћ. По Уредби Владе Србије из 2014. године, да би остварили право на ту помоћ или је задржали, требало би да се образују или да се укључе у друштвено користан рад. Но, пошто тај акт није обавезујући, резултати су, од општине до општине, различити, а општа оцена је да је мало прималаца социјалне помоћи који су спремни да раде и прихвате пунуђене привремене и повремене послове, као и обуку или доквалификацију, јер су „задовољни” оним што добију од државе ништа не радећи.

Сада Вулин најављује доношење новог Закона о социјалној заштити по којем поменута уредба из 2014. године неће бити факултатитивна, већ ће унапред бити одређено на који начин радно способни корисници социјалне помоћи морају да одређени број сати кроз друштвено ангажовање „поклоне” локалној заједници, као и да они уколико одбију да прихвате понуђене послове, па било то и у склопу јавних радова, губе право на новчану социјалну помоћ. Јасно ће бити направљена разлика између оних којима је помоћ заиста потребна и оних којима није јер међу радно способним има особа које додатне приходе остварују радећи на црно. Тако оне примају новчану социјалну помоћ од државе и зараду коју остваре радећи на црно, док у овој држави има оних који немају ни једно ни друго, али им систем није омогућио да користе социјалну помоћ.

– Морамо учинити све да 143.000 радно способних људи, који примају новчану социјалну помоћ, преузму судбину у своје руке и почну да се ангажују кроз неки облик учења, дошколовања, усвајања нових вештина, па након тога и кроз активно учешће у тражењу посла и на тржишту рада – истакао је Вулин. – У томе ће Национална служба за запошљавање имати кључну улогу када буде доне нови закон о социјалној заштити, који ће регулисати положај свих категорија.

Љ. Малешевић

Биће гушће сито за дечји додатак

Осим преиспитивања радно способних прималаца новчане социјалне помоћи, будућим законом о социјалној заштити направиће се и другачија правила за добијање дечјег додатка. Јер, у Србији, тврди министар Вулин, има око 180.000 деце која и после завршене основне школе добијају дечји додатак, а, од тог броја свега 80.000 иде у средњу школу.