и први синдикалац те фабрике Слободан Костић. – Муке 250 запослених настале су због тога што италијанска компанија „Пјађо”, која је у власништву „Мубадале”, није платила „Утви” урађени посао вредан 200.000 долара.Он додаје да новац дугује и ирачка компанија за одржавање авиона „ласта” и хеликоптера „Ми-17” за испоручене делове.
– Постоји обећање да ће јануарска плата бити исплаћена током месеца, а ако не буде тако, радници ће морати обуставити производњу. Ми у овом тренутку не радимо пуним капацитетом, тренутно посла има за 150 радника на неколико ситнијих послова, али имамо најава да би се за два месеца капацитет могао попунити и да сви имају посла. Међутим, сада смо „ни на небу, ни на земљи” и због тога се и плашимо 31. маја, када истиче заштита. Уколико се до 31. маја не реши шта ће бити с нама, нас од 1. јуна више неће бити – каже Костић.
Наш саговорник додаје да се много очекивало од обећања да ће „Утву” преузети „Југоиимпорт СДПР”, у чијем стратешком загрљају фабрика послује, у договору с ресорним министарством одборане, али је цела прича застала.
– Не видимо у чему је проблем и шта спречава да се оно што је било најављено оствари. Овако, сваког дана очекујемо да ће се појавити интересенти за пописане и на лицитацију стављене фабричке машине, што је учинио стечајни управник јер су потраживања само београдског предузећа „Јанко Лисјак” 11 милиона динара.
Судски извршитељи су нам свакодневно гости и то се, колико ми је познато, догађа само нама јер по прописима, имовина наменских предузећа не може бити пописивана. Запослени очекују нове уговоре и нове послове, али за све нам треба дозвола. Имамо могућност да с израелском компанијом која ради за „Боинг 777” склопимо посао за наредних осам година, али пре тога мора да буде завршена и стављена у функцију хала, али је и то сада неизвесно – објашњава Костић.
Први синдикалац „Утве” тврди да су радници забринути и уплашени, не само због тога што им касни плата већ и шта ће бити с фабриком и хоће ли држава до 31. маја одлучити који је корак најбољи и на који начин ће се сачувати то панчевачко предузеће, али и део наменске индустрије Србије.
– Јасно је да је све у рукама државе и да ми сами ништа не можемо.
Поготово не можемо ништа улагати јер новац немамо. Нама многи дугују, али и када се то наплати, није довољно за улагање. Очекујемо да нас неко узме за стратешког партнера или да се изврши докапитализација па да покријемо халу, која ће нам омогућити посао за наредних осам година. Тада би посао имали и сви запослени, а могли бисмо запошљавати и нове раднике. Надам се да је држави јасно да до 31. маја треба донети конкретне одлуке јер у супротном, од јуна можемо ставити катанац – закључује Костић.
Љ. Малешевић
Полетање „сове”
– У мају или јуну полетеће нови „Утвин” авион „сова” – најављује Костић, додајући да од њега на тржишту запослени очекују много и да верују да ће његово „узлетање” значити за њих нове послове.
Иначе, „сова” је најновији адут српске ваздухопловне индустрије, односно побољшана верзија авиона „утва 75”. Авион је намењен за спортско летење, обуку пилота, а може носити до 200 килограма наоружања, и то бомбе, ракете или контејнере с митраљезима. Авион је широког цивилног и војног спектра употребе с релативно пристојном ценом.
