Тај начин запошљавања узео је маха и све је више оних који се тако запошљавају па је неопходно да се таква врста радног ангажмана законски и правно уреди. По речима министара за рад Александра Вулина, нови закон, који ће регулисати рад преко агенција за привремено запошљавање, односно рад на лизинг, требало би до краја године да уђе у скупштинску процедуру, али ће то, ипак, зависити од договора са синдикатима и послодавцима.
– Сам законски текст је близу краја, али када будемо постигли потпуну сагласност и послодаваца и синдиката и нас, као представника државе, ући ћемо у јавну расправу па онда кренути у скупштинску процедуру – казао је Вулин. По његовим речима, новим законским решењима предвиђено је да се изједначе права оних који раде на лизинг и оних који се запошљавају на било који други начин, а да је суштински проблем рада на лизинг уколико постоји могућност различитог третирања радника за исти посао.
Вулин је навео да рад на лизинг има сврху да послодавац у датом тренутку премости недостатак радника, било због повећања обима рада или одласка на боловање, и нагласио да то не може бити науштрб радника и не може значити да ће тај радник бити у горем положају него што је колега ког мења.
По речима председнице Асоцијације слободних и независних синдиката Ранке Савић, доношење новог закона који би требало да регулише рад приватних агенција за запошљавање и радника на лизинг је неопходно.
– Када се почело говорити о регулисању рада на лизинг, нису сви снинидикати били за то, а ми смо инсистирали се то нађе у Закону о раду јер смо схватили да игнорисање те груапције радника и забијање главе у песак не значи да они не постоје – каже Ранка Савић. – Приликом доношења Закона о раду 2014. године у Србији је преко агенција за запошљавање радило око око 50.000 људи, а сада их је сигурно више од 70.000. Агенције ничу као печурке јер су процедуре за отварање веома једноставне.
Статус радника на лизинг је веома лош, а на њима држава штеди, агенције зарађују, а само радник трпи. Тренутно су радници на лизинг апсолутно незаштићени, њихово постојање у Србији омогућено је ратификацијом конвенције Међународне организације рада у Скупштини Србије и ниједан други акт не регулиште њихов правни статус – зараде, примања, топли оброк, прековремени рад... Они су препуштени сами себи, запошљавају се ад хок и само када требају послодавцу, а то може бити и на свега неколико дана, што само по себи довољно говори о њиховом положају и могућности да планирају живот.
Она је нагласила да АСНС апсолутно подржава доношење тог закона јер ће, захваљујући њему, на посередан начин, радници на лизинг моћи да остваре права која произлазе из Закона о раду.– Радници на лизинг сада се запошљавају на основу уговора о привременим и повременим пословима, а доношењем новог закона и регулисањем њиховог правног сатуса биће ојачан и осигуран њихов положај јер су сада потпуно препуштени приватним агенцијама за запошљавање.
Моћи ће да закључе уговор о раду на одређено или неодређено време, имаће већу сигурност и оствариваће права по основу рада, а требало би да буде прецизирано и колика је зарада за одређени посао па она неће моћи да за исти посао, каква је сада пракса, буде и до 30 одсто мање од примања запослених по уговору на одређено и недодређено време. Ипак, зарада радника на лизинг биће нешто мања, због провизије агенције, али не толико колико је сада – каже Ранка Савић.
Д. Млађеновић
Ограничити на 10 одсто
Ранка Савић истиче да ће АСНС инсистирати на томе да се законски ограничи број радника на лизинг који могу радити у некој компанији и да их не може бити више од десет одсто укупно запослених. По њеним речима, економска и социјална ситуација у Србији је изузетно тешка, а запошљавање на лизинг погодно за послодаваце јер немају никаве обавезе према тим радницима.
– Тај облик запошљавања не сме бити доминантан у Србији, а то прети да постане јер је све мање запошљавања на неодређено време, што је поразно. Ограничавање броја запослених на лизинг је пракса и у далеко развијенијим земљама и тиме бисмо само преузели искустава радног законодавства Немачке и Холандије, где је ангажман радника на лизинг тако регулсан, и где је, у неким привредним областима, такав рад потпуно забрањен.
