најавио је војвођански секретар за пољопривреду Вук Радојевић. „Заједничка аграрна политика један је од стубова Европске уније, па ако је могуће постићи консензус унутар ЕУ, онда је разумно очекивати да се консензус може постићи и унутар српске економије. Циљ је, дакле, креирање и спровођење јединствене аграрне политике на целој територији Србије, наравно уз уважавање специфичности пољопривредне производње у Војводини, које би требало да прате и специфичне мере подршке тој производњи”, појаснио је Радојевић на панелу организованом под окриљем 4. новобечејског Пољо–феста.
Неизбежна тема скупа била је узурпација државног пољопривредног земљишта, тим пре јер је Нови Бечеј прва општина која се усудила да скине усеве са бесправно коришћених парцела. Председник општине Саша Максимовић признао је да није у питању био нимало лак и једноставан потез. „Било је доста проблема, одређених недоумица унутар општинске администрације, мада је Закон ту врло јасан и не само да даје могућност него чак обавезује локалне самоуправе да скину усеве са узурпираних површина. Али очигледно до сада није било довољно храбрости да се тако и поступи. Испоштовали смо све Законом прописане процедуре, расписали јавну набавку, али смо се онда суочили са мноштвом анонимних претњи, од ’гори сте од Немаца” до најава да ће бити паљени комбајни. Ипак, на крају је, срећом, све прошло без инцидената”, испричао је Максимовић.
Он је потврдио да је усев продат по берзанској цени, али је додао да уопште није поента у новцу који се по том основу слио у општинску касу, већ у правној држави, односно поштовању закона. „Зашто би се било коме гледало кроз прсте? Онај ко ту земљу добије на лицитацији, има пуно право да је обрађује, али узурпацијом тих њива наноси се велика штета буџету општине, Покрајине, Републике, самим тим смањује се могућност улагања у локалну инфраструктуру...”, порука је првог човека Новог Бечеја. По речима помоћника републичког министра пољопривреде Драгана Мирковића, у питању су, иначе, огромне површине, које су годинама без икакве накнаде коришћене. „Мора се истрајати на онемогућавању узурпатора и увођењу тих парцела у систем”, навео је Мирковић, уз подсећање да се губици са државног пољопривредног земљишта које је коришћено без правног основа процењују на преко 200 милиона евра.
Мирковић је на том фону поручио да се у српској пољопривреди у наредне четири године мора урадити „све оно што је у прошлости пропуштено”, уз опаску да су нужни и одређени резови, како би се средства која су на располагању аграру равноправније распоредила. Он је истовремено обећао и да ће држава учинити све како би пољопривредним произвођачима обезбедила јефтине кредитне линије уз заиста адекватна средства обезбеђења, прилагођена имовини газдинства. Јер, појаснио је помоћник министра, циљ јесу инвестиције, али се истовремено ипак морају створити услови и да паори улазе у те нове инвестиционе циклусе без додатног оптерећења, односно са реалним могућностима да без проблема отплаћују ануитете.
На панелу је отворена расправа и о националној стратегији развоја и подстицаја у пољопривредној производњи. И док је Мирковић похвалио то што документ у себи садржи и квантификацију, „и временску и финансијску, како бисмо сами себе пратили докле смо стигли и да ли испуњавамо оно на шта смо се сами обавезали”, председник паорског „Клуба 100П плус” Војислав Малешев упозорио је да стратегија заправо нема ни предвидљивост ни следљивост. „Имате једну годину директна давања на 100 хектара, а следећу годину на 20 ха; једну годину имате 12.000 динара по хектару, а следећу 4.000. И каква је онда порука такве стратегије”, запитао је Малешев.
Он је нарочито критиковао чињеницу да стратегија није направила регионализацију пољопривреде у Србији и да јасно прецизира где ће шта бити суфинансирано, односно која ће производња у којем делу државе моћи да рачуна на помоћ државе. „Немојте да причамо о шљивицима и малињацима у Бачкој и пшеници у Бабушници. Сви ми јако добро знамо где шта боље успева и самим тим где шта треба производити”, навео је Малешев. „Такође је стратегијом морао да се дефинише и модел газдинства које може рачунати на инвестиционе подстицаје, наравно то ако желимо да српски аграр буде приоритетно развојни а не социјални, јер тешко да паор који има три хектара земље, једну краву и два товљеника може да буде мотор домаћег аграра”...
Председник паорског „Клуба 100П плус” се, иначе, поново заложио за оснивање Пољопривредне коморе Србије, у којој би по аутоматизму партиципирало свако регистровано пољопривредно газдинство. „Морамо раздвојити Пољопривредну од Привредне коморе, јер многи који се данас у Привредној комори Србије баве нама пољопривредницима – о пољопривреди немају појма”, устврдио је Малешев. Председник Привредне коморе Војводине Ратко Филиповић је рекао да уназад деценијама, са гашењем комбината и престанком кооперација, коморски систем практично не покрива индивидуални пољопривредни сектор и не брани интересе земљорадника. И то се, констатовао је, показало као веома лоше.
„Ипак, сада, са новим Законом о привредним коморама, дата је шанса да се бар део активности Коморе јаче усмери ка пољопривреди и сељаку, односно да се помогне пре свега пољопривредним газдинствима да се, удруживањем и кроз коморски систем, боре за своје интересе”, рекао је Филиповић. „Ми ћемо у ПКВ сигурно од 1. јануара 2017. формирати групацију газдинстава, али чињеница је и да на нивоу ПКС предстоје интензивни разговори о новој организацији коморског система у Србији, пре свега у односу на пољопривреду. Те промене ће бити крупне и стога ће нам бити потребна озбиљна консултативна помоћ и удружења пољопривредника, и факултета, и института, наравно и Владе Србије и Покрајинске владе, јер циљ је наћи резултанту која највише може помоћи домаћем аграру”...
Мирослав Стајић
фото: Р. Хаџић
