Ако нема дугова, за компаније има купаца
То је у разговору са шефом мисије ММФ-а Џејмсом Руфом најавио српски министар привреде Горан Кнежевић. По његовим речима, Министарство привреде упутило је Влади Србије предлог закључка којим би се поступак приватизације покренуо до 31. марта. Министар Кнежевић истиче да
постоје инвеститори заинтересовани за та предузећа.– Решавање питања тих предузећа умногоме би и растеретило фискални систем Србије, али и допринело већем усмеравању капацитета развојним активностима наше земље – истакао је Кнежевић, додајући да је приоритет рада тог министрства раст приватног сектора и побољшање привредног амбијента.
Јавни позив за приватизационог саветника за МСК је у току, а заинтересовани понуђачи могу се пријавити до 10. марта. Очекује се да ће до краја месеца бити изабран онај који предложи најбољи модел приватизације те хемијске фабрике. Он ће, по најави, имати рок од шест месеци за предочавање модела приватизације МСК-а, али одмах по расписивању јавног позива чуло се да за стратешко партнерство или куповину те фабрике има више заинтересованих: помињу се компаније из Кине, Немачке, Јапана, Турске, Казахстана и Русије.
Панчевачка „Азотара” спасла се стечаја кроз Унапред припремљени план реорганизације, али су је непланирани и изненадни кварови и губици натерали да смањи плате свих запослених 25 одсто да би успела да до јуна испуни оно на шта се обавезала. Непланирани губитак од 100 милиона динара – уместо 40.000 тона амонијака купцима је испоручено 50 одсто мање – штета је коју сада ваља надокнадити јер ако нема добити, нема ни новца за плате, а то доводи у питање зараде чак 900 радника.
Влада Србије је прошле године основала Радну групу која је дала услове под којима „Азотара” може пословати и обавезе које треба да испуњава, али она има и задатак да тражи одговарајући модел приватизације, односно стратешког партнера, да би та компанија наставила рад.
Држава је пред крај прошле године непланирано преузела 100 милиона евра дуга „Петрохемије” НИС-у, али је још остало старих дугова који би морали бити измирени до половине ове године.
Незаванично се помиње да је Влада Србије успела да се договори с НИС-ом о начину враћања тог дуга па се очекује да та панчевачка фирма од јуна почне да ради без дугова. Планирано је да се 105 милиона евра, колико још „Петрохемија” дугује НИС-у, исплати закључно с 2019. годином, али и да НИС повећа учешће у рафинерији у распону од 22 до 34 одсто. На тај начин би држава решила старе дугове „Петрохемије” која сада послује успешно и која има текући плус у пословању од око 60 милиона евра, а толико није имала у протекле две деценије.
Фискални савет Србије је у анализи буyета и Фискалне стратегије за ову годину указивао управо на дугове тих јавних предузећа, истичући да су извесни буyетски трошкови нереформисаног јавног сектора пре свега државних предузећа. Без дугова државних предузећа, тврде у ФШ-у, дефицит опште државе ове године износио би око 35 милијарди динара, а с њима расте на чак 75 милијарди. Уз све то, већ неколико година заредом буyет додатно, мимо плана, преузима плаћање обавеза јавних и државних предузећа и државних банака.
Љ. Малешевић
Нереформисана предузећа „појешће” остварену уштеду
Најава решавања судбина великих државних предузећа која имају огромне старе дугове је добра за српску економију јер су проблеми нерефомисаних јавних и државних предузећа превелико оптерећење за јавне финансије Србије. Зато њихово решавање мора бити приоритет јер, у супротном, трошкови буyета за та предузећа „појешће” друге остварене уштеде, а домаће финансије остаће рањиве на било који спољни шок.