а плате су ниже од републичког просека и износе око 29.000 динара. Просечна јануарска зарада у Србији била је око 44.000 динара.
Због тога Самостални синдикат трговине тражи да се законом регулише забрана рада недељом. По подацима синдиката, у српским трговинама ради од 190.000 до 200.000 људи, а тим послом се углавном баве жене. Од продваца још мању плату имају касири, магационери и излагачи робе, који у озбиљним трговинским ланцима једва приходују око 23.000 динара. Они запослени у приватним пиљарницама приме далеко мање, а уз то многи нису ни пријављени, наводе у Самосталном синдикату.
Како је изјавио председник Самосталног синдиката трговине Србије Радослав Топаловић, предлог да недеља не буде радни дан није никакав атак на послодавце По оцени синдикалаца, трговци не би трпели због тога и промет не би опао. Међутим, по проценама, број радника у сектору трговине смањио би се око осам одсто.
– У већини трговина пракса је да се уместо увећане дневнице добија слободан дан – казао је Топаловић.
Он је нагласио да би рад недељом Србија требало да укине, то јест уведе да тада раде само специјализоване радње, и ако жели у Европску унију
Међутим, у ЕУ није правило да недељом радње не раде. У Мађарској је, на пример, забрана увдена прошле године, с тим што постоје одредбе које допуштају изузетке па тако власници мањих породичних дућана, површине до 200 квадратних метара, могу отворити врата и тог дана. Тим законом погођени су пре свега велики трговински ланци у Мађарској, који су махом у страном власништву. Наравно, трговцима није било право па су изнели да ће због забране рада недељом посао у њиховим радњама изгубити између 15.000 и 20.000 радника.
У Хрватској, на пример, предлог да се трговине затворе другог дана викенда није прошао.
По европским престоницама такође је ситуација шаролика. Док је Беч готово пуст, у централном делу Паризу су све трговине отворене и недеља је прави пазарни дан.
С. Г.
Како је у ЕУ?
У Европској унији нема посебних прописа који уређују област рада недељом и државним празницима. Директива о радном времену из 1993. је утврдила да минимални период недељног одмора треба да укључи и недељу. Међутим, Европски суд правде је 1996. поништио такву одредбу јер је сматрао да је Савет пропустио да објасни зашто је недеља као дан за недељни одмор ближе повезана са здрављем и безбедношћу радника у односу на неки други дан у седмици.
