домаћинстава и станова 2011. и анкете о приходима и условима живота. Мапа је показала да је стопа сиромаштва највећа у општини Тутин, а најмања на Новом Београду. Показала је и да десетак одсто мању стопу сиромаштва од оне у Тутину има општина Нова Црња – чак 49,4 одсто, као и да су у највећем ризику од сиромаштва људи у југоисточној Србији и неким деловима Војводине.
Стопа сиромаштва у Војводини највећа је у Средњобанатском округу – 29 одсто, затим у Севернобанатском – 28,6 па у Јужнобанатском – 28,1 одсто. После тога долази Сремски округ, где је стопа сиромаштва 27,3 одсто, па Севернобачки с 25,5 одсто и на крају Јужнобачки с 21,2 одсто. Израђена мапа сиромаштва се у поклапа и с подацима о просечним зарадама и онда и сада, то јест у прошлом месецу, јер најниже плате у Војводине забележене су управо у Алибунару, Ковачици, Пландишту, Белој Цркви и Новом Бечеју, општинама које припадају Банату, који је подељен у неколико области. У Банату по висини просечне плате „одскачу” једино Вршац, Панчево, Зрењанин и Кикинда, док све остале општине имају зараде које су и неколико хиљада динара мање од војвођанског просека.
Стопа сиромаштва у Сремском округу од 27,3 одсто је већа него што би се то на основу просечних септембарских зарада за ову годину могло закључити, с обзиром на то да управо у тој војвођанској области има чак три општине у којима је просечна зарада већа од 40.000 динара и једна где је она далеко изнад републичког просека. Но, ако се зна да је анализа рађена на основу података из 2011. године, и не чуди велики проценат стопе сиромаштва у том округу јер је Сремска област „привредни бум” доживела управо у протеклих неколико година доласком великог броја страних инвеститора који су отворили фабрике у Пећинцима, Руми, Старој Пазови, Инђији и Сремској Митровици. Но, у тој области остају Ириг и Шид, где су просечне плате мање него у другим сремским градовима и где још увек нема довољно инвеститора који би запошљавањем нове радне снаге смањили стопу сиромаштва.
Љ. Малешевић
Изградити путеве да дођу фабрике
Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхејен објашњава да мапа показује да је највећи ризик од сиромаштва у југоисточној Србији и деловима Војводине, додајући да је узрок томе недостатак инфраструктуре у тим регионима. По његовом мишљењу, питање саобраћајне повезаности је битно, али остаје и да се одговори на питање како помоћи деловима државе у којима држава не гради коридоре и који на то не могу рачунати да би смањили стопу сиромаштва. Додаје да се то питање посебно поставља за неке делове Војводине.
