А и маркетиншке играчке, попут новчаника, лоптица, оловки и календара пљуштале су као киша. Банкари су се трудили да већ од средине октобра клијенте обрадују понудом. Ове године као да није октобар и да се штедни дан не приближава. Изненађења не треба да буде, тако је већ неколико година и извесно је да ће тако и остати. Кредитна активност у Србији је слаба и у најбољем случају из месеца у месец стагнира. Банке немају разлога да скупљају новац да га пласирају. Зато ће овогодишња понуда штедишама бити скромна, а камате на депозите орочене у еврима ће бити око пола процента. Време када су биле десет одсто и више треба заборавити. Пре неколико месеци банке су чак најавиле лежарину за чување улога, али држање новца на рачуну штедише ипак неће плаћати. Динарске камате ће бити више, од три до пет одсто. А све орочено на годину дана.
– Не верујем да ће у овој области ни ове штедне недеље доћи до промена – каже финансијски стручњак др Ненад Гујаничић. – Већина штедиша није образована и не зна о другим улагањима довољно да би нешто мењали. Осим тога, наши људи нису склони ризику, а већина штедних улога у Србији је мала. Највише их је од неколико стотина евра до неколико хиљада, а то није сума за инвестирање. Не верујем да ће банке клијентима наплаћивати лежарину. Камате за улоге у еврима неће прећи пола процента код већине банака. А што се тиче приноса, они који имају 100.000 евра добиће камату од 500, а када плате порез, нешто више од 300 евра чисте зараде. Познато је да су поједине банке ове године укунуле камату на штедњу у еврима по виђењу, али то неће многе забринути. Те стопе су и пре тога биле веома ниске.
Динарска штедња пружа веће шансе за зараду. Ипак, упркос позивима и вишим каматама, „селидба” из евра у динаре никако да се догоди.
– Сматрам да ни веома ниске камате за евро неће допринети промени валуте код већине штедиша – каже професор Београдске банкарске академије др Бранко Живановић. – Динар је фундаментално нестабилна валута. Снага наше привреде није таква да би обећавала стабилност домаће валуте на дужи рок. Банке динаре углавном пласирају у државне обвезнице, приноси су ту високи, а остаје да видимо докле ће то да потраје. Доста је ту, између осталог у шпекулативног капитала, а он се брзо сели чим је у изгледу већа зарада.
Д. Вујошевић
Штедња близу девет милијарди евра
Штедња у Србији се приближава суми од девет милијарди евра. Од тога нешто више од 90 одсто чине улози баш у европској валути. Хоће ли више камате и чињеница да су ти приноси на динаре ослобођени пореза од 15 одсто који се код евра плаћа натерети штедише да пређу у динаре или да потраже алтернативне начине улагања?
