Банке протерују чекове наплатом до 100 динара по комаду

Када су пре петнаестак година платне картице у Србији постале уобичајена појава, сви су говорили да „чек на почек” броји своје последње дане. Међутим, задржао се све до данас, пре свега захваљујући

високим каматама на риволвинг позајмице преко картица, које се крећу од 23 до 30 одсто на годишњем нивоу. Почек је све донедавно био бесплатан, међутим, више није. Банке су почеле да наплаћују „лежарину” на издате чекове који нису прошли, поред тога што и сваки тај папир мора посебно да се плати. Осим тога, банке све више уз картице и риволвинг дају клијентима и друге могућности бескаматне куповине па и ситне позајмице. Зато је извесно да ће чек, уместо правила, све више постати изузетак.

Да су чекови у дефанзиви говоре и подаци Удружења банака, односно Кредитног бироа Србије. Од 2013. број чекова се на годишњем нивоу смањује. Тада их је наплаћено 13.230.156, а у 2015 било их је 8.903.451. Смањила се и сума у две поменуте године с 58,2 милијарди динара на 39,2 милијарде.

Банкарима чекови баш и не одговарају: не само да нема камате већ носе и већи трошак, штампање, издавање, наплату, обраду. Код платних картица све то иде аутоматски и електронски. Када је клијент ушао у зону недозвољеног прекорачења на продајном месту или у банци, картица ће бити одбијена све чешће јер банке данас имају ту могућност. У случају да испише чекове без покрића, то ће морати да плати банка јер она гарантује за исплату чека. Тек после може да улазак у недозвољену зону прекорачења наплаћује од клијента. Остаје зато отворено питање зашто су банке уопште пристале а то да клијентима издају чекове? То су по инерцији радиле „старе банке”, бивше друштвене. Када су клијенти разумели да су картични риволвинг кредити веома скупи, окренули су се опет чековима и почеку. Да би задржале клијнте да не пређу код конкурнције, банке су пристале на то да дају чекове. Али нису одустале од тога да их протерају. То се ради на два начина, што се каже, уз помоћ штапа и шаргарепе. На чекове се наплаћује „лежарина”, а истовремено дају клијентима могућности бескаматног кредитирања преко картица за робу. Све више је на тај начин доступна и готовина.

Како изгледају трошкови?

Издавање чека банке клијентима наплаћују од десет динара по комаду, колико папирић стаје код Комерцијалне, Интезе, АИК и Војвођанске банке. Халк банка то наплаћује 50 динара месечно уколико се изда иједан чек. Остале банке наплаћују од 25 до 30 динара по комаду. Међутим, то није једини трошак. Банке су почеле да издате а нереализоване чекове додатно наплаћују клијентима. Тај трошак се месечно креће између 30 и 50 па и до сто динара.

О томе колико су банке у праву када то раде Дејан Гавриловић из Удружења „Ефектива” каже:

– Клијенти нам се још нису на то жалили, али ћемо свакако погледати о чему се ради – наводи он. – Уколико се покаже да то није оправдано, покушаћемо да их заштитимо. Али и они сами имају решење: то није пракса у свим банкама па нека онда потраже ону која не урачунава трошкове „лежарине”.

Какве пак друге могућности пружају картице? Сем прескупих риволвинг кредитирања банке дају и друге шансе.

Већина банка има са клијентима компанијама и предузетницима закључен уговор о бесплатном кредитирању. Зато пре одласка у куповину треба отићи на сајт банке и проверити где се та погодност нуди. Има ту свега и свачега: од продавница патика и бутика до стоваришта огрева и грађевинског материјала, оптика, лекарских ординација.

С друге стране, банке клијентима нуде чак и да новац подигнут на банкоматима врате у неколико рата. Такву понуду, рецимо, имају ОТП и Пиреус банка.

Д. Вујошевић

 

Велика доцња, а камата?

Наравно да код чекова камате нема па је плаћање на почек исплативо за грађане.

Код плаћања картицама треба бити опрезан, а изгледа да је нашим људима баш ту најтеже да реално одреде своје обавезе. Доцња је ту највећа и изоси 19,7 одсто, код „минуса” је 12,6, а код кредита тек 6,8 одсто, показују подаци Кредитног бироа Удружења банака Србије за јануар ове године.

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести