Банке спремне на ценкање о висини камате

Клијенти који су пре неколико година подигли кредит код банака сада имају разлога да се кају: камате су се знатно смањиле, а тај тренд је посебно присутан ове године.

То нарочито тешко пада грађанима који су подигли стамебне кредите јер су ту рате највише, а обавеза се преузимају на неколико деценија, многи се вајкаку и питају се што нису сачекали. Срећом па и за тај случај има лека. Старе обавезе клијенти могу рефинансирати у другој банци, али то није једина опција. Када у банкама где отплаћују преузете обавезе чују да клијент има намеру да се сели и нашао је опцију с нижом каматом, често су спремни да му понуде исте услове као конкуренција, па и боље, да би га задржали. Посебно је то присутно ако се ради о клијенту који је био ажуран код плаћања и где кашњења код рата готово да и није било.

Први сусрет на шалтеру и распитивање о смањењу стопа обично прође без резултата: службеници иза стакла се чуде што клијенту уопште тако нешто пада на памет. Потписао је уговор, пристао на услове који су му пре неколико година нуђени и шта сад хоће. Ситуација се обично мења када клијент затражи потврду о остатку дуга, што је први корак за селидбу зајма у другу банку. Тада се обично слуша друга песма. На сцену ступа шеф и почиње разговор о томе где се стари кредит премешта и под којим условима. Матична банка, односно менаyер, тада обично покаже разумевање. Клијенту се тада понуди да плаћа под истим условима као и код оних где би прешао.

А колико се исплати цела та финансијска гимнастика?

Стручњаци кажу да се исплати рефинансирати кредит по нижој камати. А уколико је рок отплате који је преостао дужи, утолико је и сума која ће се на крају отплатити мања.

Како то изгледа у пракси?

Клијенти који су 2010. подизали стамбени кредит индексиран у еврима обично су плаћали камату између седам и осам одсто годишње. Данас клијенти који подижу кредит могу рачунати на стопу од 3,2 до 4,08 одсто. Већ у понуди на тржишту има и динарских кредита, код којих је стопа од пет до десет одсто.

Корисницима који отплаћују готовинске кредите уштеда такође може добро доћи. Готовински кредити и они рефинансирајући данас се могу подићи с каматом од осам до десет одсто. Још пре неколико година биле су бар 15 одсто годишње. Ипак, оно што би сви клијенти који улазе, било у банку у којој имају отворен рачун или у неку другу, требало да знају је да се највише исплати рефинансирати зајмове узете по основу кредитних картица или позајмице по текућем рачуну. Камате су ту у просеку 20 до 25 одсто. Риволвинг кредити се обично нуде с месечном отплатом од пет одсто и такве позајмице клијент отплати за две године. Уколико је на почетку тог периода и задужио се за већу суму, и те како се исплати да се тај зајам код матичне банке или друге рефинансира јер је уштеда знатна.

Д. Вујошевић

 

Солвентних све мање

Наравно, постваља се питање зашто су банке ођедном постале тако флексибилне? На попустљивост их тера чињеница да је све мање солвентних клијената који су спремни да се задуже. Остати без клијента је исто што и остати без прихода. Зато је попустљивост у моди. Подаци Кредитног бироа Удружења банка говоре да су рефинансирајући кридити за првих осам месеци ове године порасли 32,6 одсто и износе 64,48 милијарди динара. Сви други бележе знатно скормнији раст. А то говори да су се и клијенти извештили, знају и сами да штите своје интересе. Када су у финансијском шкрипцу или када могу да нађу бољу понуду, не оклевају да старе, неповољније обавезе, рефинансирају или да промене банку и потраже ону која ће им понудити повољније услове.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести