Банке све мање верују привредницима

дође да затражи неко од привредника, сусреће се с много неповољнијим условима: њима се кредити за обртна средства и инвестиције нуде уз стопу од девет одсто. Још су скупљи зајмови за ликвидност, где су стопе у просеку 11 одсто. Упркос тако високим стопама, привреди се кредити тешко одбравају. Изгледа да банкари привредницима све мање верују.

Сума зајмова одобрених предузећима лане је била 1.393,19 милијарде динара. То је тек 0,3 одсто више него годину раније. Разлога за мали обим и високе камате има више, а побољшаље може донети само убрзавање реформских процеса.Један од битних чинилаца који камате код нас држи на високом нивоу је решавање проблема ненаплативих кредита.



Сума НПЛ-а је код нас изузетно висока – 3,6 милијардиевра. У Србији је сваки пети кредит ненаплатив, а ту предњачи привреда. О томе да је враћање кредита привреди далеко теже него грађанима сведоче и подаци Удружења банака везани за кашњење у отплати. Док је код становништва то 7,3 одсто, код правних лица је 19,3 процента.



О проблему ненаплативих зајмова економски стручњак Саша Ђоговић каже:

– Потребно је убрзати реформске процесе – наглашава Ђоговић. – Нас тек чека отварање неких веома болних поглавља. Пре свега, потребно је завршити причу везану за предузећа у рестуктурирању. Ко има шансу на тржишту и може да преживи, треба да настави да ради, било да се ради о делу предузећа или целој компанији. Ако нема шанси, требало би хитно окончати стечајни поступак.



Друго велико поглавље су јавна предузећа и она у државном власништву. Професионално управљање је главни услов да се постижу бољи резултати. То подразумева и болне резове. Једно од болнијих питања која се морају решити је вишак запослених. Док се то не реши, сви ћемо, као порески обвезници, плаћати цехове за предузећа којима се не управља професионално, попут „Железница Србије” или „Србијагаса”. А једна од негативних последица тога су и високе камате које се нуде привреди.



У банкама пак кажу да, пре него што клијенту понуде кредит с одговарајућим условима, процењују све што је неопходно да би се уверили у то да зајам може и да врати. Гледа се пословање предузећа, затим како је компанија раније враћала позајмице и да ли је ту било проблема. Пожељно је и да предузеће које тражи кредит има отворен рачун код банке којој се обратило и да то није само формално већ да ту држи депозит.



Осим тога, пословање фирме треба да буде добро и у плусу. Кредит се лакше одобрава ако је обезбеђен добром хипотеком. Пожељно је да она буде неколико пута већа од зајма који банка одобрава. Ако клијент све те услове испуњава, може се надати да ће добити камату ближу оној грађанској.



Д. Вујошевић 

 

Стратегија за лоше зајмове

Влада је донела стратегију за смањење НПЛ-а. Када се ова година зварши, број зајмова који су без шансе за враћање требало би да буде нижи. Али, то само по себи неће бити довољно да камате намењене привредницима клизну наниже.