отврање нових фабрика и запошљавање, тако је пре пола године и Бранислав Шушница, новоизабрани председник Бачкопаланачке општине обећао да ће главни посао локалне самоуправе, са њим на челу, бити отварање нових фабрика и запошљавање. Да би се то овде остварило, веле, потребан је и повољан привредни амбијент, а овде га има, јер подавно су дошле светске компаније коју су купиле она велика предузећа која су и у времену бивше, велике Југославије, била профитабилна и најуспешнија у држави са 22 милиона становника.
Иако су то светске компаније, па није најбитније где су им седишта, ваља подсетити да су овде дошли француски „Таркет“ и „Суфле“, дански „Карлсберг“, италијанско-руски капитал отворио је у Гајдобри велику фабрику женских чарапа, ту су и поједине хрватске, словеначке, румунске компаније...
По резону „није битно чији је капитал већ где је фабрика“ може се рећи да су се овде светски бизнисмени одомаћили и поред неколико великих и средњих домаћих компанија, а сигурно на челу са „Нектаром“, представљају, уз пољопривреду, инду-
стријски и развојни темељ ове средине са 55.000 становника који живе у 14 насељених места.
Интересантно је да се годинама, па и деценијама, говори о потреби изградње, једни кажу индустријских, а други радних зона, и Бачка Паланка је ту предњачила. Пре више од две деценије овде је никло петнаестак хала како у индустријској зони на уласку у град из правца Новог Сада, тако и у скоро свим селима општине.
Али то је очито за овдашње потребе мало, на посао преко овдашње филијале Националне службе за запошљавање чека скоро 6.000 људи (добар део посао тражи, а део бога моли да га не нађе) па се надлежни упињу да обезбеде ново земљиште како би га уредили у индустријске зоне и понудили инвеститорима. А, баш инвеститори знају да кажу да им је углавном лакше, некада и јефтиније да сами на ледини праве фабике, уз постојање комплетне инфраструктурне мреже, него да адаптирају неке од погона, или целе фабрике које су у времену транзиције, односно приватизације наврат-нанос, добиле на капијама ланце и катанце.
Нико овде не таји да, и поред тога што ова општина има атар од преко 50.000 хектара, у околини Бачке Паланке нема земљишта којим може да располаже локална самоуправа и да га определи за нове индустријске зоне... Додуше, држава је ове године определила извесна средства за завршно уређење индустријске зоне између Нове Гајдобре и Гајдобре, а локална самоуправа инвестира у решавање инфраструктурних проблема у деловима индустријских зона града мада је тај посао, као на пример, увођење канализације, одавно требао бити урађен, јер овде раде погони скоро две деценије.
Спомиње се могућност изградње индустријске зоне на државном земљишту које се налази на обилазници око Бачке Паланке, поред пута према Гајдобри, али... Реч је о педесетак хектара државног зељишта коме је титулар Министарство пољопривреде Владе Републике Србије. Овде веле да би то била иделана локација за неколико фабрика, међутим, за сада општина није добила на коришћење то земљиште иако је у ранијим мандатима општинска власт тражила помоћ надлежних државних институција.
Испада да је Бачкопаланачка општина, иако се сматра развијенијом у Војводини и Србији, иако је у богатој Бачкој, са огромним атаром, сиромашна, јер нема земљу где би градила индустријске зоне. Није само то – често се паушало говори како се ова варош и општина налазе на атрактивној локацији, поред Дунава са луком, ЕУ, односно Хрватска је удаљена 2-3 километра, а спојена дунавском ћупријом, до Новог Сада је четрдесетак километара.
У збиљи и није баш тако, па има скептичних привредника који тврде да је новом географијом после распада бивше СФРЈ Бачка Паланка, па и цела општина и регион овог дела Бачке, некако остала у запећку. Спомиње се укидање железничке пруге од Паланке до Гајдобре, привредници траже проширење или нови пут до Новог Сада, спомињао се нови мост између Бачке Паланке и Нештина који би се надовезао на пут Визић - Ердевик који треба да се гради.
Та ћуприја веле треба, иако пар килметара узводно постоји она која улази у две државе Србију и Хрватску, јер се овом делу Бачке значајно, без заустављања и велике папирологије на царини, скраћује пут до граничних прелаза са БиХ, Републиком Српском, Западном Србијом...
Све то треба, кажу мање амбициозни, али прво треба у великом атару наћи 50 хектара земље за нове фабрике, јер све оно друго је на дугачком штапу. Докоњаци констатују да овде, у Бачкој, ако ништа друго, барем земље има, само је треба наћи.
Милош Суџум
