у региону. То је довело до значајног скока велепродајне цене електричне енергије па је у једном тренутку она на берзи електричне енергије у Србији достигла средњу дневну вредност од 150 евра по мегават-сату, али се потом спустила на око 70 евра. Ипак, будући да се за наредне дане најављује нов ледени талас, тржиште је одмах одреаговало па ће струја на берзи у Србији данас коштати 90 евра по мегават-сату.
По речима техничког директора берзе Дејана Стојчевског, последњих неколико дана цена електричне енергије на берзи у Србији знатно је виша од просека, што је и разумљиво јер је зими већа потрошња
– Организовано тржиште електричне енергије, берза, у сваком тренутку показује однос понуде и потражње, а уобичајено је да је током зиме цена струје виша јер је и потрошња виша – каже Стојчевски. – Тако је средња цена електричне енергије, забележена прошле године од фебруара, када је берза почела да ради, до децембра, у просеку била око 35 евра по мегават-сату. У другој седмици ове године цена се кретала између 55 и 65 евра, а 11. јануара је достигла просечан дневни максимум од 150 евра у Србији, а око 180 евра у Мађарској. Након тога цена је ишла наниже и кретала се између 70 и 90 евра, а, уз најаву новог леденог таласа, забележена данашња цена у Србији износи 92 евра по мегават-сату.
За раст цене струје на берзи протеклих дана, указује Стојчевски, има више разлога.
– Осим изузетно ниских температуре које су проузроковале повећање потрошње, до раста цене струје на берзи дошло је и због неповољне хиодролошке ситуације у целом региону, али и због недовољно прекогрничних преносних капацитета за увоз струје из земаља где је она јефтинија него у Србији, попут Немачке и Румуније – каже Стојчевски.
Дакле, струја јесте значајно поскупела на велепродајном тржишту, а очекује се да цена и наредних дана буде виша од просека, али потрошачи у Србији не теба да брину да ће то утицати на њихове рачуне. Наиме, промене цене струје на берзи ни на који начин се не одражавају на ону коју плаћају потрошачи у Србији који су на регулисаном снадбевању.
– Цена струје за крајње кориснике у нашој земљи, било да је реч о регулисаном снабдевању или на тржишту, зависи од оне дефинисане у уговору или коју је одобрила Агенција за енергетику, а не од цене на велепродајном тржишту, а то је ризик који на себе преузимају снадебавачи електричном енегријом – каже Стојчевски.
Д. Млађеновић
Велепродајна и регулисана цена
Цена мегават-сата коју плаћају потрошачи који су на регулисаном снабдевању је око 65 евра, а у њу је урачнат и приступ систему, ставка за обновољиве изворе енергије, акциза и порез на додату вредност.
Цена електричне енергије на берзи је велепродајна цена по којој електричну енергију купују снабдевачи, односно они који струју продају даље, велеснадбевачи и произвођачи струје. Истовремено, то је и цена која важи за крајње купце – велику индустрију, али за сада на нашем тржишту таквих потрошача још нема.
