али и стварању одрживих стопа привредног раста на дужи период, јер ће без тога слика макроекономске стабилности, истиче он, бити само илузија. - Чини се да сва пажња треба да буде усмерена ка томе, јер ако не постигнемо тај основни задатак, слика макроекономске стабилности ће бити илузија - рекао је Грубишић.
За постизање тог задатка, наводи Грубишић, потребно је да неколико ствари буде истанкнуто у програму - јака инвестициона активност на инфраструктурним пројектима, где је мултипликатор инвестиција јако висок, подизање агрегатне тражње и потрошње, која би требало да чини одрживом стопу привредног раста, да се појави већи оптимизам и замајац и да се подигне ниво привредне активности.
Да би то било дугорочно одрживо, како додаје Грубишић, потребне су инфраструктурне рефоме, за шта је важна доследност. -Темпо смањења запослених у јавном сектуру је врло битан део, прати га и могућност њиховог повећања у приватном сектору, а ту јако битну улогу играју секторске политике, оријентисаност ка пољопривреди, као једној од врло битних делатности. То све треба да допринесе повећању привредног раста и помињу се стопе, а ми се налазимо на позитивном циклусу по питању очекивања, али која тек треба да се потврде на терену - рекао је Грубишић.
Грубишић је скренуо пажњу да све водеће међународне институције и аналитичари у последње време коригују прогнозе на више, за разлику од раније, кад су корекције биле на ниже. У протеклом периоду, од 2014. године, указује он, Србија је забележила најпре пад БДП-а од 1,89 одсто, да би у следећој години остварила раст од 0,8 одсто, а сада су процене боље. - На то је утицало више ствари - и приватизација Железаре Смедерево и најављени инфраструктурни пројекти и инвестиције, реални пројекти... Али сад је потребно на терену уз јаке структурне реформе, подршку и доследеност и инвестиције, некако оправдати - рекао је Грубишић и подсетио да је и НБС изашла са својом корекцијом прогнозе раста са 1,8 до између 2,3 и 2,5 одсто.
- Јако је битно да то буде динамика, односно да темпо расте, да до 2017. године стопа раста буде још већа у односу на ону коју ћемо остварити ове године - рекао је Грубишић и истакао да се појављују корекције са 2,5 на 3,5 до максималних 3,8 за наредну годину, што је недавно објавила ЕБРД у свом извештају.
Е.Дн.
Јавни дуг пао на 24,25 милијарде
Јавни дуг Србије је на крају априла ове године износио 24,25 милијарди евра, што је 71,3 одсто бруто домаћег производа земље, према најновијим макроекономским показатељима Министарства финансија. Априлски износ јавног дуга нижи је за око 190 милиона евра у односу на март, када је тежио 24,44 милијарде евра и имао удео у БДП-у од 72 процента, објављено је на сајту Министарства финансија. Јавни дуг у априлу нижи је у односу на фебруар за готово 600 милиона евра, а у поређењу са јануаром за око 560 милиона евра.
