Без помоћи гастарбајтера били бисмо још сиромашнији

је изградити десет мостова попут оног Земун–Борча. Највише новца по основу дознака у првој половини године стигло је из Немачке – 325,48 милиона евра, затим из Швајцарске – 206,66 милиона, па из Француске – 160,71 милиона евра. Четврта на листи земаља по основу дознака је Аустрија са 127,26 милиона евре, а пета Хрватска са 105,25 милиона.

Током 2014. године дијаспора је у нашу државу послала 2,6 милијарде евра, а по подацима НБС-а, највише је стизало из Немачке, Швајцарске, Аустрије, Француске и Хрватске. Прве четири државе већ годинама су на водећој позицији по дознакама послатим у Србију. Пошто је НБС објавио податке за прилив дознака за првих девет месеци ове године, очекује се да ће оне на крају бити веће него прошлогодишње. Но, од 2011. године прилив новца из дијаспоре се евидентно смањује. Јер, те године је прилив био 5,5 милијарди долара, што је по тадашњем курсу било око 4,2 милијарде евра. Слична сума је била послата и две године раније. Међутим, већ 2013. године тај износ је пао на око три милијарде евра и наставио је да пада, упркос чињеници да сада постоје бројније могућности слања новца и да су провизије ниже.

Пошто је у првих девет месеци ове године из дијаспоре стило 2,12 милијарде евра, стручњаци процењују да ће до краја године стићи више новца него лане, с обзиром на то да су били новогодишњи и божићни празници, када је, по правилу, прилив новца од наших гастарбајтера повећан. Многи гастарбајтери користе управо те празничне дане да дођу у Србију и тада лично доносе новац и дају га својим ближњима.

Економиста Љубомир Маџар овогодишњи прилив новца већи од прошлогодишњег у првих девет месеци, када је он износио 1,4 милијарду евра, објашњава могућношћу да се и дијаспора опоравља од економске кризе па самим тим има више новца који може послати својима у Србију.

– Када се ради о нашим људима којима се шаљу те паре, нема сумње да оне иду у потрошњу. Просто, наши људи немају новца, не успевају да уштеде много и онда тај новац потроше за куповину најосновнијих потрепштина, за плаћање рачуна и евентуално куповину беле технике – сматра Маџар.

Додаје да, осим новца који дијаспора шаље преко рачуна, велики део стиже „илегалним”, односно неформалним каналима, преко возача аутобуса, познаника или га гастабајтери сами доносе када долазе у посебу отаџбини.

С тиме да је новац који стиже од рођака из иностранства значајан извор финансија наших грађана и да би без њега они били још сиромашнији, слаже се и професор на Београдској банкарској академији Зоран Грубишић.

– Људи из Србије су навикли да се ослањају на помоћ рођака из иностранства па се многи планови овде праве уз очекивања да ће тај новац сигурно стићи – истиче Грубишић.

Љ. Малешевић

Нигде није бајно

За економисту Љубодрага Савића прилив новца од дијаспоре наредних година може бити и знатно смањен, што зависи од стандарда и везаности наших људи у иностранству за матицу.

– Људима који живе и раде у дијаспори не иде добро, а неки све више губе везу с родним крајем – сматра Савић. – Због тога, ипак, можемо очекивати да у наредним годинама новца од дознака буде све мање.