Биткоини не могу на курсну листу

Док у целом свету вртоглавом брзином расте број корисника најразличитијих услуга електронског банкарства које исто тако готово свакодневно унапређује, неки “деривати” такозване интернет привреде,

попут виртуелног новца - биткоина, још увек траже своје место на тржишту. Иако се њима већ годинама тргује и постоје онлајн продавнице где се само њима купује, банкари су још увек скептични и кажу да иако биткоини и све остале варијанте виртуелног новца имају своје предности, још увек према њима треба бити опрезан. 

-Од ових валута је најпознатији свакако биткоин јер се први и појавио и највише се користи, али у оптицају има бар још стотину модалитета таквог сурогат новца. Међу њима је познат и лајткоин кога називају дигиталним сребром. То су нове глобалне валуте и ти парановчани облици представљају алтернативне платне мреже. Морам да нагласим да су то неформалне валуте, али их државни и национални ауторитети за сада углавном не забрањују.Тако креиран новац нема подлогу у злату или неком другом племенитом металу, а иза њега не стоје ни владе ни централне банке, ни глобалне финансијске инситуције, чак ни групе међународних банака. Овај новац се креира ограничено, функционише искључиво преко интернета и истина је да бележи све већи број корисника - појашњава др Бранко Живановић, професор Београдске банкарске академије.

Према његовим речима, виртуалне валуте су лака за употреба, али имају и других предности за кориснике.
- Нема банке или посредника па самим тим ни банкарских провизија па ни увида у салдо корисника. Компанијама то може снизити цене производа и услуга, а истовремено и олакшати међународну реализацију. То значи да ће се компанијама које своју робу или услуге нуде путем каталога повећати промет. Није далеко дан када ће се појавити кредити које ће компаније давати у овим валутама, а добијаће их потрошачи јер то може да поспеши продају - каже др Живановић и додаје да исто тако постоје и мане. 

-Иза ових валута не стоји  ауторитет, ни у међународним, ни у националним оквирима, који би гарантовао вредност у случају спора или да дође до тога да оне не могу да се користе. Промена вредности код њих је рекао бих хировита, дневно варира и до десет одсто. Дешава се такође  да им се у кратким временским интервалима дуплира вредност. То показује одсуство фундаменталне вредности валуте. Како се повећава тражња за овим валутама тако исто може и да се падне. Зидање вредности ових валута је попут пирамиде са скромним материјалном покрићем. Посебно би надлежни у државама требали да буду опрезни према овој врсти новца.. Оне ту могу знатно да изгубе код фискалних захватања односно пореза, а прети им и угрожавање код спровођења монетране и контролне политике - објашњава др Живановић.

Самим тим, наш саговорник каже да их је непоуздано штедети јер њихова вредност може нагло да порасте али и да падне, буквално преко ноћи. Могућа је замена за прави новац и те трансакције се свакодневно обављају у великом обиму, међутим нема никаквих гаранција када је у питању њихова стабилност.
Према Живановићевим речима, корисници биткоина нису безбедни када је у питању вредност, али се за сада показало да су мање шансе за злоупотребу.

-Као резултат високе технологије и одличног софтвера њихов оптицај прилично добро функционише. Али то неће трајати вечно и тек треба очекивати веће кризе односно неочекивано преливање, хакерисање и уопште илегалне упаде у систем и сличне злоупотребе. Верујем да ће највећи број диверзија доћи из редова  добрих познавалаца па и креатора ове идеје и њене криптографије као што се дешавало раније у неким случајевима информатичких иновација - каже др Живановић.

Он наглашава да се међународни монетрани фонд и други светски финансијски ауторитети према овим валутама односе прилично резервисано. -Они на њих гледају као на високоризичне платне конфигурације. Рецимо Европска центална банка оцењује да ризици код трансакција које се њима обављају далеко превазилазе њихове добре стране. Чвршћи и централизовани финансијски ситеми још су строжији. Тако Кина и Русија потпуно забрањују употребу ових валута. Мислим да се наша Народна банка према њима односи коректно и одговорно јер прате шта се ту догађа, али “благослов” одлажу на дужи рок - закључује др Живановић.

Душанка Вујошевић 

Седам година опстаје на тржишту

Биткоин је дигитална глобална валута  створена  2009. године од стране лица или групе људи под псеудонимом Сатоши Накамото. Биткоини који се називају и “крипто-валутом” се стварају током времена од стране корисника биткоин мреже и не постоји централна банка као у случају стандардних валута.

Стварање, односно “рударење” биткоина јесте нека врста потраге уз помоћ посебних софтвера који широм интернета проналазе делиће и састављају их све док се не формира један комплетан биткоин који је претходне недеље на тржишту које га признаје вредео око 700 долара.

Систем је заштићен математиком (криптографијом) уместо од стране неког централног органа, а таква децентрализација такође значи да различите особине биткоина, на пример његова вредност у односу на друге валуте, број биткоина у оптицају, стопа инфлације, и накнаде за трансакције не могу бити изманипулисани од стране било које појединачне особе или групе. Не постоји организација која „штити” кориснике биткоина већ његови корисници сами одговарају за своје евентуалне губитке. 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести