Бугари терају гас на своју воденицу
Како ће се земље југоисточне Европе снабдевати природним гасом из Русије, још увек не зна иако се већ дуго прича о изградњи неколико гасовода, од којих ниједан није започет.
Ових дана у Бугарској се много говорило о начинима транспорта гаса из Русије ка Европи, а бугарски премијер Бојко Борисов истакао је да је сада у агенди центар за дистрибуцију гаса „Балкан”. Ипак, по речима председника Удружења за гас Србије Војислава Вулетића, реч је искључиво о жељама Бугарске да природни гас допреми до своје земље, а потом од тога остварује зараду.
– Дистрибутивни центар „Балкан” заправо је само жеља да се у Бугарску допреми гас из више праваца и да се онда дистрибуира у Европу те да на том транзиту, као и због смештаја гаса, Бугарска остварује профит – каже Вулетић. – За тако нешто Бугарска нема сагласност ниједног потенцијалног партнера, ни Русије ни Европске комисије.
Да подсетимо, бугарски премијер је, представљјући планове новог пројекта за допремање гаса од Русије до Европе, уз заобилажење територије Украјине, рекао да је гасовод „Јужни ток” историја и да је на агенди центар за дистрибуцију гаса „Балкан”. По његовим речима, Русија би могла пристати на изградњу макар подводног дела обустављеног гасовода „Јужни ток”, постављајући две линије које би имале капацитет од десет милијарди кубних метара гаса и служиле за преусмеравање гаса Европи путем новог гасовода. Тај дистрибутивни центар би, по плановима, осим руског гаса, требало да добија и азербејyански из Трансанадолијског гасовода који је тренутно у изградњи, течни природни гас из терминала у суседној Грчкој, као и мање количине из локалних налазишта у Бугарској и Румунији.
Да ли ће се то остварити и када – видеће се јер је Борисов казао да ће Бугарска покушати тај пројекат да учини приоритетом ЕК-а, а Бугарска влада је саопштила да ће се током састанка бугарско-руског комитета за економску сарадњу, крајем фебруара, разговарати о центру за дистрибуцију гаса „Балкан”„.
Што се тиче снабдевања Србије гасом из Русије, у нашу земљу он стиже само из једног правца, из Мађарске, до које стиже из Украјине, а из Русије је најављено да ће 2019. године транспорт гаса преко те земље бити обустављен. То би Србију ставило у веома незогодну ситуацију, али се наша земља спрема да је превазиђе. Наиме, генерални директор ЈП „Србијагас” Душан Бајатовић је недавно рекао да постоје стратешки циљеви у вези са снабдевањем гасом, који треба да обезбеде смањење ризика и диверзификацију. По његовим речима, први је снабдевање Србије гасом из правца севера, било да је то, као и сада, из Украјине, или из Аустрије са „Северног тока”, док је други правац је Александропољ у Грчкој путем спајања грчког и бугарског гасног система, као и српског и бугарског, те да постоји још једна могућност снабдевања у средњорочној будућности – евентуално преко пројекта „Шел гаса”, као и „Тесла пројекта”, који је препознала и Европска унија. Он је истакао да је „Тесла пројекат” нова врста „Јужног тока”, односно јужног коридора, и додао да ће очигледно интереси Југоисточне Европе у снабдевању гасом, који су у овом тренутку угрожени, на средњи рок победити идеолошке интересе, те да је сигуран у то да ће се нека врста „Јужног тока”, односно јужног коридора, градити и да ће то бити реализовано због економских и енергетских интереса.
Да је гасовод „Јужни ток” најбољи и најекономичнији правац снабдевања гасом из Русије сматра и Вулетић, који је указао на то да је реч о пројекту који је започет 2006. године, за који је 2013. завршена сва пројектна документације и чија би градња могла почети одмах.
– Европа нема алтернативу за руски гас и било би добро када би се пројекат гасовода „Јужни ток” поново оживео. Приче о гасоводима ТАП, ТАНАП, „Северном” току и све друге, за сада су само приче јер тог гаса нема – казао је Вулетић.
По његовим речима, садашња ситуација у Украјини није толико опасна, али већ сад треба размишљати о снабдевању гасом након 2019. године, која ће бити изазовна када је реч о снабдевању Европе гасом.
– Тренутно се преко Украјине годишње транспортује око 80 милијарди кубних метара гаса ка Европи, а када транспорт гаса буде обустављен, нећемо га имати ни ми, ни Бугари или Хрвати, односно све земље које се налазе на транспортном систему преко Украјине суочиће се с тим проблемом – рекао је Вулетић.
Д. Млађеновић
Од гасовода само прича
Гасовод Јужни ток је обустављен крајем 2014. године, под притиском Брисела и тврдњи да крши европске прописе о конкуренцији јер би се њиме транспортовао само гас „Гаспрома”. Планирани капацитет тог гасовода био је 63 милијарде кубних метара руског гаса годишње, који би до Европе стизао трасом испод Црног мора и преко земаља Балканског полустрва, укључујући и Србију. Након тога се говорило о пројекту изградње гасовода „Турски ток” преко територије Турске, али је и тај пројекат сада доведен у питање.