Али и они којима месечно фали више или мање од поменуте суме решење налазе у позајмицама.
Труде се да новац који им је из месеца у месец потребан замене што је могуће јефтинијим позајмицама. Картице код куповине и плаћања рачуна ређе вадимо из yепа због високих камата.
Кредит се узима само када се мора. Све чешће се враћамо старом добром начину плаћања а то је чек на почек. Та појава била би код нас и далеко распрострањенија да банке не ограничавају број чекова које клијенти могу добити.
Душан Узелац с портала „Каматица” каже да чекове код нас чува слаба куповна моћ. Преко њих се ређе купује роба веће вредности већ основне кућне потрепштине
Разлоге за велики „камбек” чекова треба тражити у каматама које се плаћају на позајмице по картицама и крећу се од 23 па до чак 30 одсто годишње.
Клијенти банака картице све чешће остављају у фиоци. То говоре подаци Удружења банака. У Србији је, закључно с августом, издато 1.178.795 картица, а за њих је клијентима дозвољен лимит од 85,19 милијарди динара. Од те суме искоришћено је тек 33,80 милијарде, мање се троши. Тако чек на почек испада спас за потрошаче, али и за трговце
У ланцу „Делез” чекови учествују у промету с три одсто. Исто је и код колега.
– Код нас у промету чекови учествују с око три одсто – каже руководилац корпоративних комуникација у „Универекспорту” Оливера Ћирковић. – Почек се добија на 180 дана без обзира на суму која се на њему испише након куповине. Знам да то три процента звучи скромно, али банке ограничавају издавање чекова – да није тога, извесно је да би они имали у промету код нас, а вероватно и код колега, далеко веће учешће.
Банке клијентима издају чекове сходно стању на рачуну. Макисмални износ који се може исписати на чеку је 5.000 динара. Ако неко има плату од 50.000 динара, добиће десет чекова.
Уколико има и лимит минус од још толико, добиће их 20. Али ако код банке има рату кредита од рецимо 20.000 динара, добиће четири чека мање.
Исто се обрачунава и искоришћени лимит по минусу, као и евентуална рата по картици ако је клијент има. Важи правило већи дуг – мање чекова.
Банкама се, наравно, више исплати да клијенти користе картице уз камату него чекове без ње.
Али, уколико код наплате чекова клијент упадне у минус, платиће готово исту камату.
Што се тиче података о доцњи, они за првих осам месеци говоре да грађанима најтеже падају обавезе по картицама. Ту је доцња 19,3 одсто, код минуса је 12,3, а код кредита 7,2 одсто.
Д. Вујошевић
Већ издато 12 милиона
Да су чекови све популарнији, показују прецизни подаци из банака, а они показују да старо средство плаћања не да неизлази из моде већ има све више нових „поклоника.
Елем податци говоре да је лане код нас реализовано девет милиона чекова.
Ове године је та бројка већ премашена: до сада је издато 12 милиона чекова.
