углавном порасле па је већ сада јасно да ће и пореске обавезе у 2017. бити веће него што су биле ове. То је готово правило, а изузетак су старије куће у сеоским срединама, где власници могу очекивати чак и ниже обавезе него што су биле овогодишње.
Републички закон предвиђа да стопа пореза не сме прећи 0,4 одсто утврђене тржишне вредности. Већина општина у Војводини има нижу стопу пореза, а најчешће 0,3 одсто, и она није мењана, али цене квадрата јесу. Наиме, цене квадрата се не утврђују одока већ на основу уговора о продаји некретнина. У обзир се узмају цене квадрата од 1. јануара до 30. септембра, а на основу уговора оверених код бележника на територији општине. То заправо значи да се рачуница о цени квадрата изводи на основу три просечне продаје на сличној локацији. Уколико продаје није било, у обзир се узимају подаци најближе граничне локације.
Како то изгледа када се преведе у праксу, јасније је на примеру Зрењанина, где су цене квадрата и падале и расле.
– Цене квадратног метра стана у првој зони у центру града су се промениле навише – објашњава шефица пореске администрације у граду на Бегеју Николина Шерфезе. – Ту се углавном продају нови станови па су и цене више. Конкретно, цене квадрата смо обрачунавали по подацима из 2015. па је износ био 53.930 динара по квадрату. Ове године је био 67.370 динара па је то и основица за решења која ће се доносити наредне године.
За куће у првој зони у Зрењанину није владало толико интересовање и ту су квадрати појефтинили па ће и суме пореза у решењима бити ниже. За овогодишња решења порез је обрачунат по цени квадрата од 43.220 динара, а за наредну ће се обрачунавати по 37.468 динара. Још повољније проћи ће власници кућа у сеоским срединама, односно трећој зони, јер су ове године решења креирана по цени од 21.544 динара по квадрату, а за наредну ће то бити 12.547.
У Кањижи се цене квадрата нису мењале. Порез ће се за станове у првој зони, односно у центру насеља, обрачунавати по 38.000 динара за квадрат и 35.000 динара за куће на тој локацији. За другу зону износи су 32.000 динара, односно 23.000 динара. Као и у свим општинама, и у овој је, гледано из пореског угла, најбоље живети у трећој зони, где су основице за обрачун квадрата 14.000 динара за стан и 10.000 динара за кућу. Кањижа је одредила макисмалну стопу пореза од 0,4 одсто, а шеф пореске администрације у том граду Бранислав Терзић каже да готово никаве промене неће бити.
У Руми су општинари за обрачун пореза узели стопу од 0,3 одсто. Та сремска општина последњих година бележи привредни развој и нове инвестиције, и то ће се у 2017. години прочитати и у пореским решењима. Цене квадратног метра стана у првој зони у центру повећане су на 64.000 динара, уместо 40.400. Скок се бележи и у другој зони, где је цена квадратног метра с 35.000 динара отишла на 38.500. Некретнине се продају и у сеоским срединама, а цена квадрата повећана је с 20.000 динара на 23.300.
Грађани који живе у најатрактивнијим зонама жале се да им је порез превисок, али има и оних којима је тешко да издрже намет и у трећој зони. Тај порез се, иначе, наплаћује и земљама у окружењу, али тамо важе одређене олкашице, односно порез се не плаћа на некретнину у којој обвезник станује, што у Србији није случај.
Д. Вујошевић
Амортизација снижава износе
Цене које ће порезницима служити као основица за обрачун не треба узети здраво за готово. Од суме која се добије множењем цене квадрата одбија се амортизација, која износи 0,8 одсто годишње по старости некретнине, а та олакшица не може прећи 40 одсто укупне суме која би се платила без амортизације.
Иначе, порез на имовину плаћа се аконтативно за прве две рате, које на наплату доспевају 15. фебруара, односно 15. маја. Већина градских и пореских администрација решења шаље почетком лета, тако да ће се обавезе везане за нова решења плаћати тек с августовском ратом.
