Ружица Маyаревић из Центра објашњва да домаћу кафу пије 76 одсто потрошача, а инстант и еспресо 17 одсто. Кафа се у Србији, додаје, пије да бисмо се окрепили, због укуса и мириса, дружења, из навике. Међутим, од 200 трговинских марки кафе, чак 90 одсто није декларисано по прописима, што значи да нема списка састојака, количина, услова чувања, није назначена серија, не пише ништа о алергенима...
Начелник Управе пољопривредне инспекције Ненад Вујовић подсећа на резултате петогодишњег истраживања кафе на тржишту Србије, које је показало да квалитету и безбедности готово да замерки нема, али су проблем нејасне декларације, биљни сурогати који се мешају у кафу и сива економија.
– Око 80 одсто тржишта кафе у Србији држи четири или пет великих произвођача и с њима инспекција нема проблема јер имају своје системе безбедности, ХАЧП, и одличну унутрашњу контролу – рекао је Вујовић. – Генерално, код кафе није проблем да ли је нешто безбедно за здравље, већ да ли је у кесици оно што пише на њој – кафа или кафа са сурогатима. Значи, проблем је шта купац плаћа, не да ли је здравствено угрожен. Министарство пољоприведе је у протеклих пет година затворило 17 малих произвођача јер нису задовољавали стандарде здравствене безбедности и имали су погоне неусловне за рад с храном. Сви произвођачи кафе који код којих је инспекцијом утврђено да су стављали сурогат у кафу, а нису га назначили на декларацији, налазе се „именом и презименом” на сајту Министарства пољопривреде.
Тржишна инспекција је прошле године за само два месеца имала 900 контрола промета кафе у мањим радњама и на пијацама. Порекло робе није се могло доказати у десет одсто случајева. Начелник Одељења за општи надзор у Сектору тржишне инспекције при Министаству трговине Горан Мацура објаснио је да се Тржишна инспекција бави само прометом, али да не може улазити у то да ли је на поковању оно што пише на декларацији јер то раде друге инспекције.
– Ми мислимо да су већи проблем угоститељски објекти јер је ту ризик за сиво пословање велики, а Тржишна инспекција их не контролише – додао је Мацура.
Љ. Малешевић
Соја, јечам, кукуруз, жир...
По подацима Центра за заштиту потрошача Србије, у чак 65 одсто од 40 узетих узорака кафе пронађен је додатак сурогата, а у 17 случајева то чак није било ни наведено на декларацији. У расправи која је вођена у ПКС-у испоставило се да се у „правој кафи” могло пронаћи и соје, јечма, кукуруза, жира па и индустријског грашка.
