Пад камата на ове зајмове на мање од десет одсто, те чињеница да плате примамо у динарима и да тако не треба да стрепимо од наглих промена на курсној листи, учинила је позајмице у домаћој валути итекако популарним. Банкари очекују да ће динар наредне године бити још популарнији код клијената и банкара. Банке ће бити више заинтересоване за кредитирање малог бизниса, а грађанима ће се нудити зајмови у пакет аранжману.
О томе шта би нам могла донети 2017. на банкарском тржишту др Бранко Живановић са Београдске банкарске академије каже:
- Динарски кредити су се ове године појавили на банкарском тржишту у већем обиму и то свакако треба поздравити. Међутим, квалитетнији и кредити са дужим роком отплате су још увек индексирани и везани за валутну клаузулу. Мислим да ту ни у 2017. не треба очекивати знатније промене. Камате су пале, али не треба заборавити да су извори финансирања појефтинили на глобалном нивоу. Кључне реперне стопе у Европи бележе негативне вредности, а то драматично снижава цене комерцијалних банкарских кредита. Камате су близу нуле, код нас су стопе пале али смо од ове европске приче далеко.
У Србији су најпопуларнији готовински кредити, а Живановић очекује да ће тако бити и у 2017.
- То су иделани кредити за попуну личних и породичних буyета и они ће доминирати и наредне године. Мислим да ће променити облик и све више ће се јављати у пакет аранжману као наменски кредити за рефинансирање постојећих обавеза. Цена и рок ће бити прикладни, а клијентима ће се нудити, уз препакивања старих обавеза, и додатак у свежем новцу.
Живановић не очекује да ће наредне године доћи до пада камата на позајмице по текућем рачуну, као ни на револвинг кредите преко картица. Али зато очекује да ће бити више интересовања клијената за стамбене позајмице. Почели су брзо да расту, обезбеђење је добро јер је већина кредита осигурана, а то су и добри пласмани за банке на дуге стазе.То је банкама изузетно важно и камате ће и ту падати, али не треба очекивати ништа спектакуларно.
Владимир Вукотић, први човек Опортјунити банке која посебно подржава мали бизнис, каже да је ова година за њих била такође у динарском знаку код кредита
- У Србији је између 23 и 27 одсто кредита у банкама у динарима. Код нас је то чак 43. Јако је то добро јер већина наших клијената има и обавезе и приходе у динарима и лакше им је да не зависе од курсних разлика. Очекујем да се пад камата на кредите у домаћој валути настави и у наредној години. Конкуренција је висока а квалитетних клијената је мало, посебно у корпоративном делу тржишта. Зато очекујем да ће банке нудити повољније услове па и ниже камате, те да ће све више обраћати пажњу на мала и средња предузећа.
С тим да ће се банке више од велике, окретати малој привреди па и запосленима у том сектору слаже се и Светозар Шијачић, члан Извршног одбора Кредит Агрикол банке.
- Мислим да ће банке ту тражити нове клијенте. Наредна година биће откривање малих бизниса. То омогућава да се повећа запосленост у том сегемнету, а то ће банкама довести на праг нове клијенте у сектору становништва. Могло би доћи и до пада камата код картица. Што се тиче камата, оне ће зависити од политике коју буде водила Народна банка Србије . И стручњаци из централе Ерсте банке сматрају да се референтна стопа од четири одсто неће мењати у 2017.
Душанка Вујошевић
Еурибор остаје низак
Откако су Федералне резерве повећале референтну стопу све чешће се чује да би и Европска централна банка могла то да учини те да следи скок еурибора. За дужнике који враћају кредите индексиране у еврима, а са варијабилном стопом, то је ноћна мора. Скок еурибора би значио аутоматски и већу рату, али...
- Ништа не указује на то да ће еурибор да расте. У САД је повећање стопе последица тога да је тамошња привреда изашла из рецесије. У Европи то тек треба да се догоди зато ће опоравак њених кључних камантих стопа сачекати - каже Живановић.
