настају због промене курса.
Динар је већ три године стабилан, више него што је био икада пре, инфлација је у границама циљане, па и мања, на курсној листи нема већих промена – курс је око 122-123 динара за евро, расту штедни улози у домаћој валути, а становништво већ више од годину узима најпопуларније кредите за рефинансирање углавном у динарима. Ипак, и штедња и динарски кредити су још увек мали у односу на улоге у еврима и индексиране кредите. За обе поменуте категорије то је тек неколико процената, мада држава већ неколико година подстиче динарску штедњу, а принос од камате на динаре је ослобођен пореза од 15 одсто. Додајмо томе да мали предузетници и пољопривредници све више траже динарске кредите. Међутим, све је то доста скромно.
Осим кредита и штедње, код нас је домаћа валута запостављена и у обичном животу. У динарима рачунамо само артикле из потрошачке корпе и комуналне рачуне, а за све веће вредности, попут аутомобила или станова, ту је евро, па се цене возила. чак и у рекламним кампањама, презентују у валути Европске уније.
О томе може ли динар стајати мало боље на домаћем тржишту стручњак с Београдске банкарске акдемије др Владимир Медан каже:
– Још су свима у живом сећању године високе инфлације – подсећа он. – Ми смо те високе стопе имали деценијама, а динар је стабилан тек три године и мораће да прође још доста година без турбуленција да се неповерење у домаћу валуту значајније смањи. При томе, не треба заборавити да се код валута поверење гради годинама, а у случају наглих промена лако и брзо губи.
Из банкарског угла први човек Опортјунити банке Владимир Вукотић стање домаће валуте процењује на следећи начин:
– Наши клијенти, највећим делом мали и средњи предузетници и пољопривредна газдинства, све више се интересују за кредите у домаћој валути – вели Вукотић. – Први пут нам се ове године догодило да су нам већи пласмани у динарима него они индексирани. Међутим, штедња је код нас углавном у девизним износима па банкама није лако да обезбеде изворе у домаћој валути.
Камате на орочене улоге у еврима су тек проценат, а на улоге по виђењу чиста нула. То, међутим, не обесхрабрује девизне штедише, посебно оне који имају мале улоге. Тек, власници две-три хиљаде евра се одлучују да пребаце коју хиљадарку у динаре и да је ороче. И све то упркос чињеници да су камате за динаре од 1,5 до 5,5 одсто, зависно до дужине орочења.
Остаје да видимо да ли ће динар пре стећи веће поверење код нас или ће Србија пре ући у еврозону.
Д. Вујошевић
