Дневно 133 сениора добије отказ, а 76 нађе посао

има више од 50 година. Статистика указује и на то да су управо радници стари 55 и више године – а они су са завршетком приватизације махом и остали без посла – најбрже растућа група радне снаге. Шансе да они у тим годинама, које су још увек далеко од пензије, дођу до новог посла су изузетно мале и поред радног искуства и знања које поседују.

Прошле године је, по подацима НСЗ-а, на евиденцији незапослених било 198.441 лице старије од 50 година, а у фебруару ове године „придошло” је још 8.000 старијих радника који су остали без посла. За годину посао је нашло свега 4.576 старијих радника. Рачуница Националне службе за запошљавање показује да у Србији сваког дана 133 људи старијих од 50 година добије отказ, док 76 њих нађе посао. Значило би то да 57 особа старијих од 50 година свакодневно остаје без посла, што је на годишњем нивоу нешто више од 20.000.

У истраживању Центра за демократију у оквиру програма ЕУ „Подршка цивилном друштву”, које се тицало положаја старијих радника, указује се на то да је младој генерацији у Србији „продужена” младост јер се прекасно запошљавају, прекасно жене и удају, прекасно долазе до стана, ако икад до њега дођу, дотле је генерацији њихових родитеља продужена старост тиме што су прерано изгубили посао, прерано отишли у пензију, прерано почели да старе... Мада се у огласима за посао ретко навод пол и године као услови јер би онда била реч о дискриминаторским критеријума, неспорна је чињеница да старији незапослени, управо због својих година, у старту немају никакве шансе да добију посао. Послодавце мало или готово никако не интересује то што старији радници имају бољи однос према раду, односно преданији су му, посвећенији, заинтересованији, ређе изостају, праве мање грешке. Не помаже ни то што је изменама Закона о раду газдама омогућено да више не плаћају минули рад старијег радника, већ само онај који проведе као његов запослени.

У Војводини од укупно 179.820 незапослених чак 50.366 има више од 50 година. Између 50 и 54 године има 22.026, од 55 до 59 година њих 19.322, а од 60 до 64 године 9.018 незапослених. Највише незапослених између 50 и 54 године има у Јужнобачком региону – 6.830, затим у Јужнобанатском – 3.546, па у Сремском – 3.274, Западнобачком – 2.623, Средњобанатском – 2.298, Севернобачком – 1.899 и у Севернобанатском – 1.556. Највише незапослених између 55 и 59 година такође има у Јужнобачком региону – 5.451, као и оних који имају између 60 и 64 године, којих је 1.996. Најмање незапослених између 60 и 64 године има у Севернобанатском региону – 608.

Велики проблем за запошљавање старијих радника представља и њихова квалификациона структура јер је у већем делу реч о неквалификованим или квалификованим радницима. Но, до посла пођеднако тешко долазе и факултетски образовани старији радници који су претходних година остали или остају без посла. Управо због неповољне квалификационе структуре старијих радника који остају без посла они се једино могу  запослити на грађевини, као портири, шивачи конфекције, монтери, бравари, кувари, електромонтери инсталација. Подаци сајта „Инфостуд” показују да особе старије од 55 година конкуришу на различите послове и да најчешће имају образовање из области економије, електротехнике, саобраћаја и логистике, грађевине и машинства, али да мали број њих успева да добије радно место.

Љ. Малешевић

Проблем је и стручност

Велики проблем свих незапослених који су на евиденцији је структура, односно квалификованост за обављање послова. У Војводини од 179.820 незапослених чак 68.091 су нестручни, а 111.729 стручни. Међу тим нестручнима највише је радника с 50 и више година живота, али су многи од њих по неколико деценија квалитетно радили на претходним радним местима јер од њих није ни тражена већа квалификација. Највише нестручних радника на евиденцији незапослених има у Јужнобачком региону – 17.312, наспрам којих је 39.791 незапослен који има стручност и веће квалификације.