неку фабрику и отвараш неку нову, јер треба да видиш логистику, материјале, људе, могућности, али ми смо се одлучлили за Србију, изјавио је у интервјуу "Дневнику" председник и генерални директор Горење групе Фрањо Бобинац на берлинском Сајму ИФА. На овој највећој међународној презентацији кућних апарата захваљујући инвестицијама Горења у Србији свет је видео и најсавременију технику коју су произвели и радници у фабричким погонима у Србији. Како указује Бобинац ова компанија је у расту и у првој половини године, ако се искључе курсне разлике, бележи раст од осам посто, а највише у југоисточној и централној Европи, Немачкој, Аустралији и Америци.
Стално се говори о пословној клими у Србији за привлашење страних инвестиција. За све ово време колико сте присутни у нашој земљи, колико се она побољшала и колико је Горење, као страни инвеститор задовољан?
– Што се пословне климе тиче; ја сам изузетно задовољан што имамо произвиодњу у Србији. Није било лако тада када смо размишљали, да ли и где, изван Словеније да крећемо у Русију, Украјину, неке друге земље Западног Балкана. А онда не случајно, већа анализама дошли смо у Србију. Неки ме питају зашто Ваљево, зашто Зајечар, зашто Стара Пазова, а разлози су различити, али смо се добро осећали где год смо ишли, па и у ове градове. И оно што је извесно, тамо где Горење дође, тамо и остаје. Кроз ово време пословања у вашој земљи, свима кажем, и у Словенији, да Србија има добру политику што се тиче страних инвестиција.А сама пословна клима није данас нигде идеална, али мислим да је то процес да свакога дана у сваком погледу све више заједнички напредујемо.
Докле су стигли разговори са "Панасоником" о преузимању већинског пакета и како би се то одразило на фарбрике и запослене у нашој земљи?
– Та компанија жели да повећа део свог власништва у нашој компанији, видећемо на колико. Иначе с Панасоником заједно радимо неке три године и удвостручујемо промет с њима, а то је партнер који је дошао и рекао да би желео да заједно с Горењем расте у Европи. Та компанија на нашем континенту нема сопствену производњу великих кућних апарата, а ни јаке екипе за продају у појединим земљама. Тај технолошки лидер што се тиче забавних технологија с оним што је презентовао на ИФА доказује зашто је то прилика за Горење да буде у власништву компаније Панасоник. То би било добро за групу Горење, за њен раст, за марку, за бржи развој и још већу производњу. Сигуран сам да као што би ово партнерство било добро за Словенију, било би добро и за Србију и за српску производњу, јер је јасно да ако се удружујемо то чинимо да растемо више и брже. Бржи раст то свако зна доноси више производње и више радних места, нова запошљавања. То је генерални смер, дакле већа продаја и производња и у Србији, колико тешко је сада рећи.
Где се заправо производи оно што би се назвало бест техником којом сте се нашли у конкуренцији од 1600 светских излагача, у фарбрикама у Словенији или Србији?
– Код нас је производња раздељења по програмима и у Словенији углавном израђујемо веш машине и сушилице, а Србија је углавном наша производња фрижидера. И све што може све да види од наших фридера на ИФА углавном је произведено у Србији.
Указали сте на губитке које сте имали због ситуације око Русије и Украјине и интересантно је како Ви, као представник европског бизниса гледате на санкције Русији, посебно што смо били сведоци неког приближавања Словеније и Русије?
– У последњих неколико година успели смо скоро у целини да компензујемо све оно што смо изгубили у Русији у Украјини због рата, а губитак на годишњем обиму је био око 100 милиона евра. То је пуно за нашу компанију Оно што је добро што су се тамо, барем на неком нижем нивоу ствари унеколико стабилизовале, а сам бизнис је могу да кажем апсолутно против било које врсте политичких санкција. То је лоше за економију, бизнис ЕВропе, а на крају карјева рекао бих и за политику Европе. Надам се да ће бизнис Европе, а ту није само наша индустрија, већ и аутомобилска рецимо, и Немачка која има послове у Русији, па пољопривреда, успети да га барем једном слуша политика. Бизнис мрзи санкције и ја мислим да су лоше.
Драган Миливојевић
Енергетска сигурност
Код нас се стално говори о енергетској сигурности и потреби да се она обезбеди, посебно везано за проблеме са снабдевањем гасом и гасоводима. Како је она обезбеђена у Словенији са аспекта привреде?
– То је више стручно питање за енергетичаре, али што се тиче Словеније генерално, она тражи и потребна су јој сва три енергетска извора, треба нуклеарку, хидро и еколошке изворе енергије, али и угаљ и гас и нафту. Колико чега то је питање за струку, а што се тиче привреде немамо никаквог проблема за сада када је у питању снабдевање.
