која директно утиче на обрачун затезне камате на кашњења, испада да је неплаћање пореза у Србији сада много јефтиније него пре. Стручњаци пак сматрају да би казне за тај прекршај требало укинути, а привредници – да у области фискалних и парафискланих намета треба направити инвентар и ту област учинити знатно транспарентнијом.
Шта се конкретно догодило код нас од 1. јануара?
До сада, када су грађани каснили с плаћањем пореза, ризиковали су да плате казну од 50.000 динара, а од 2016. она је умањена и сада је 5.000. За исти прекршај а за власнике предузећа била је предвиђена казна од 150.000 динара, која је од ове године умањена на 100.000. Осим тога, порески обвезници који не поштују баш сваки рок плаћају и мању затезну камату. Та стопа се рачуна тако што се на годишњу камату од десет одсто дода референтна стопа Народне банке Србије. Она је пак у 2015. смањивана неколико пута и с осам одсто, колико је била пре годину, пала је на 4,5 процента.
Хоће ли све то утицати да нам пореска дисциплина ослаби? О томе порески експерт Ђерђ Пап каже:
– Сматрам да казна за неизмиривање пореза на време уопште не би требало да постоји – каже он. – Довољно је да се плати затезна камата и да се потом иде на принудну наплату пореза.
Стручњак с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду Александара Васиљевић подсећа на то да се и у новим околностима ублажене казнене политике више исплати плаћати порез на време.
– Не треба заборавити да је код нас инфлација на ниском нивоу, око два одсто – подсећа он. – Несавесни порески обвезници сада плаћају камату на неизмирне обавезе од 14,5 процената. Већ тај податак говори сам по себи колики ће екстратрошак имати они који не измире обавезе на време.
Шта пак о свему кажу привредници, на које се измене највише и односе?
– Сваки привредник који озбиљно послује треба да води такву политику да на време измири пореске обавезе, а не да плаћа казне и затезне камате – каже председник Уније послодаваца Војводине Станко Крстин. – Само смањење казне, ма колико се чинило повољним, неће знатније побољшати пословни амбијент. Да би се то догодило, захватања из привреде треба да буду мања и по броју и по висини стопе, порески и систем парафискалних намета треба да буде знатно транспарентнији. Морам да напоменем и да је НАЛЕД код нас набројао чак 500 разних намета. Много је и када само набрајате, а камоли када плаћате. Зато се надам да измене везане за ту област, чија је примена почела 1. јануара, неће бити једине ове године.
Д. Вујошевић
Најбоље с акцизом
Од пореских промена које су ступиле на снагу ове године највише пажње изазвала је промена акциза. Нови артикли који су се нашли на списку су пића с ниским процентом алкохола. Код нас су популарнија она с већим садржајем алкохола па ће се многи запитати на шта се то односи. То су коктели и шприцери који се продају у флашицама од неколико децилитара и сајдери. То пиће долази с Острва, из Енглеске. Код нас су примећени јер не штеде на рекламним спотовима. Препоручују их један лорд и пилот који каже за њих „Best on ice”. Преведено на наш језик звучи мало другачије, рекло би се – „Најбоље с акцизом”. Новоуведена акциза плаћа се на пића која садрже од 1,2 до 15 одсто алкохола. Акциза је 21 динар за литар.
