Држава мора да врати 5.000 станова

Србија мора да нађе пут да бившим власницима врати одузете станове на којима су претходних деценија многи грађани стекли грађанско право кроз откуп или године становања.

Пошто то неће бити нити једноставно нити јефтино, држава покушава прво да утврди о колико станова је реч и шта би било најрационалније и најодрживије за власнике, закупце и њу саму. Законом о становању, који је донет још 1992. године и допунањаван неколико пута, уређени су прописи који се односе на коришћење станова задужбина које су наставиле рад, односно станова у своји грађана, а које сада користе лица чији је статус закупца на неодређено време произашао из претходног статуса станарског права, стеченог у складу с раније важећим законом. Међутим, да би Србија наставила европски пут, мора усвојити закон о пријављивању и евидентирању закупаца на неодређено време у становима у својини грађана, задужбина и фондација. Влада Србије усвојила је Предлог тог закона и упутила га посланицима Скупштине Србије на усвајање.

Да би се сачинила евиденција закупаца на неодређено време у становима у својини грађана, задужбина и фондација, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре прикупило је податке о броју станова у својини грађана и задужбина у којима станују закупци на неодређено време кроз анкетирање локалних самоуправа. У Србији има укупно 3.508 станова у својини грађана и задужбини у којима станују закупци на неодређено време.

Подаци прикупљени кроз ту анкету показали су да само у Београду има 2.744 станова у власништву грађана, односно 293 станова у зградама задужбина, у којима још увек станују закупци на неодређено време, док су преостала 304 у остатку Србије. У Суботици има један, у Новом Саду 170 и у Зрењанину осам станова у власништву грађана, док остале општине из Војводине нису доставиле податке. У Новом Саду има и 35 станова у зградама задужбина.

Подаци о броју станова су, по тврдњи Владе Србије, веома важни за финансијску процену реализације решења коју буду прописана новим законом који ће свехобухватно уредити област становања. Тиме се, заправо, најављује нови закон о становању, који ће морати узети у обзир и решавање питања станова кои су закупљени на неодређено време у задужбинама и фондација, али и предстојећу реституцију. Наиме, део тих станове, које садашњи станари јесу откупили према некадашњим прописима и у њима живе деценијама, везани су с проблематиком реституције, а пошто би их требало вратити у својину бившим власницима, треба решити проблем станара.

Међутим, анкета Министарства грађевинарства није обухватила закупце у становима фондација, али ни неке општине нису одговорили на њу или нису имали потпуне инфорамације. Очекује се да се кроз примену тог закона утврди већи број таквих станова у односу на сакупљене податке, али је процена Министарства грађевинарства да он неће бити већи од 5.000.

Љ. Малешевић

 

Пресељење као решење

Осим података о броју тих станова, битан податак представља и број лица која станују у њима јер је то најважније за процену трошкова у случају да се као решење тог проблема предвиди пресељење закупца и чланова његовог породичног домаћинстава у други стан, пошто би се трошкови прибављања стана рачунали управо према одговарајућој површини стана у односу на величину домаћинства. Због тога се очекује да се кроз примену тог закона обезбеде неопходни подаци, који представљају кључне параметре за најприближнију процену потребних пара као и временске динамике за решавање тог питања, а у циљу предлагања најрационалнијег и одрживог решења за власнике, закупце и државу.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести