Држава нам узме више од пола плате

О томе да су намети државе на запослене грађане превисоки за сиромашну земљу каква је Србија, најбоље говори то што им од месечне зараде узима 54,87 одсто. Тако од бруто плате, која у просеку у нашој земљи

износи 71.000 динара, држава узме 39.000.  То је показало истраживање Мреже за пословну подршку, која је у оквиру ширег истраживања, на нивоу земаља Југоисточне Европе, анализирала колико је укупно оптерећење просечног запосленог грађанина у Србији државним порезима, таксама и осталим дажбинама и колико од просечне бруто зараде запосленом остаје за све животне потребе.

Истраживање је пошло од податка да је просечна нето зарада у Србији у септембру 2014. године била 43.975 динара, по подацима Републичког завода за статистику. С обзиром на то да закони у Републици Србији препознају бруто зараду као укупну зараду запосленог, то значи да је запослени грађанин у Србији у септембру 2014. просечно зарађивао (нето део плус порези и доприноси које плаћају запослени и његов послодавац) 71.221 динар. Тај износ је узет за укупну зараду просечног грађанина као полазна тачка за истраживање.

Највећи међу трошковима који држава намеће запосленим су порези и дориноси на зараде, који за просечну плату износе 27.246 динара. Затим је рачунато колико просечан грађанин на нивоу Србије месечно плати пореза на додату вредност (ПДВ) када купује основне животне намирнице, техничку робу, одећу и обућу и различите услуге у легално регистрованим продавницима или код фирми од којих наручује услуге. То однесе 4.320 динара.

На списак су додати и ПДВ на комуналне услуге, мобилну и фиксну телефонију, електричну енергију, гас... и то кошта 1.312 динара. Израчунато је и колико запослени грађанин просечно месечно потроши новца на различите административне таксе, обнављање и вађење одређених докумената, разне трошкове државне и општинске бирократије.

Папирологија, наиме, кошта запосленог 1.970 динара. Посебна ставка била је и просечно месечно оптерећење порезом на имовину на станове и куће, што с плата скине 496 динара. Као додатни трошкови урачунати су и просечна месечна потрошња робе с акцизном маркицом, па тако на рачун кафе, пића и цигарета држава узме 772 динара, а ту је и просечна месечна потрошња нафтних деривата на пумпама, што запосленог стаје 2.965 динара.

На тај начин добијена је укупна рачуница о томе колико државни систем у Републици Србији просечно месечно узима новца сваком запосленом грађанину. Истраживање је показало да држава просечном запосленом грађанину месечно узме 54,87 одсто његове бруто зараде, тј. да њему за живот преостане свега 45,13 одсто плате.

С. Глушчевић

 

Цео текст прочитајте у нашем штампаном издању за петак, 14. новембар

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести