односно око 170 милиона евра. Дефицит планиран с ММФ-ом био је око 73 милијарде динара, а остварени резултат бољи је око 800 милиона евра, односно приходи су већи, а расходи смањени у односу на пројекцију. Порески приходи у просеку су већи 18,7 милијарди динара, а у питању су углавном акцизе и царина, док се једнократни приходи тек очекују и свакако ће допринети још бољем скору српске касе.
– Очекујем повећање суфицита и у августу и да на крају тог месеца он буде 25 милијарди динара, онда да видимо како ћемо последњу трећину да прођемо, али ће резултат бити бољи и од онога како смо планирали с ММФ-ом и у Скупштини Србије – објасно је премијер Србије Александра Вучић, додајући да добри економски резултати дају могућност повећања плата и пензија у јавном сектору идуће године.
Ти резултати – а сва је прилика да ће се позитиван тренд прихода наставити – наговештају да након више година Србија неће имати јесењи ребаланс буyета, који се спроводио због трошкова већих него што је држава приходовала. Ребаланс буyета, сматра економиста Владимир Круљ, сада је ствар прошлости. Он подсећа на то да су, по подацима Министарства финансија, владе својевремено знале да усвајају и по две измене Закона о буyету, односно да има и по два ребаланса годишње, да би у тај документ убацила трошкове веће него што је у старту планирано.
Ребаланс буyета рађен је у септембру 2012. године, у 2014. години усвојена су два ребаланса – један у октобру, други у децембру.
– Сада се евентуално може размишљати само о позитивном ребалансу који је показатељ успеха фискалних власти и којим би се смањивао планирани дефицит – сматра Круљ. – Такав ребалас би био показатељ врхунских резултата фискалне консолидације и успеха програма економских реформи које спроводи Влада Србије.
Захваљујући програму реформи и успешној фискалној консолидацији у последњих неколико година, од земље пред банкротом, истиче Круљ, Србија је постала држава са сређеним јавним финансијама, с динамичном стопом привредног раста и све већим бројем страних инвеститора и нових фабрика.
– Србија је постала земља која има јасну и одрживу економску перспективу, што су констатовале и међународне финансијске организације, а посебно ММФ. У јавним финансијама у Србији направљен је позитиван заокрет у последње две године. Не треба заборавити да је Србија пре тога углавном пробијала планиране дефиците буyета, који су често били међу највишима у Европи, и достизали ниво од чак осам одсто БДП-а – подсећа Круљ.
Он истиче да је Србија, због неодговорне фискалне политике, пре више од две године практично доживела „грчки сценарио” и да би се, да нису спроведене оштре мере штедње и фискалне консолидације, као и да су њени резултати изостали, ко зна шта догодило. Овако, како каже, Србија постиже много боље резултате него што су очекивали у институцијама попут ММФ-а и Светске банке, какви се не памте последњих деценија.
Љ. Малешевић
Стао јавни дуг
Важно је, а потврдио је то и премијер Вучић, да је заустављен раст јавног дуга који је сада налази на нивоу од 72 одсто БДП-а, а својевремено је било планирано да се његов раст заустави на око 80 одсто. Вучић је пре два дана рекао да је јавни дуг на крају прошлог месеца био 24,36 милијарде евра, односно 72,4 одсто БДП-а, истичући да је он нешто већи због великог броја пројектних зајмова за путну инфраструктуру. Због суфицита, држава не мора додатно да се задужује, па самим тим јавни дуг пада брже него што је било планирано.
