посете делегације ММФ-а прецизирано је да Влада Србије до 15. децембра, када се очекује заседање Борда директора ММФ-а, припреми буџет за наредну годину у којем ће се наћи решења за јавна предузећа, рационализација запослених у јавном сектору и фискална политика која ће водити решавању тих питања која утичу на приходе.
Ваља подсетити на то да је ММФ у фебруару 2015. године са Србијом закључио трогодишњи стенд-бај аранжман „из предострожности”, вредан 1,2 милијарду евра, који се завршава у фебруару 2018. године. Договорено је да за време трајања трогодишњег аранжмана посао у државној служби напусти од 25.000 до 30.000 запослених, а до сада је отишло 19.000. ММФ се сложио с оценом Фискалног савета да је проблем што то смањење није системско, већ јавни сектор махом напуштају производни кадрови који могу наћи запослење у приватном сектору, а остају они који би иначе требало да су вишак запослених.
Да би се окончала шеста ревизија стенд-бај аражмана, треба да га одобри Извршни одбор ММФ-а на заседању заказаном за половину наредног месеца. Министар финансија Душан Вујовић истиче да је главни задатак Владе Србије уочи заседања Борда директора ММФ-а да се из буџета за наредну годину јасно види наставак постепене фискалне консолидације која ће омогућити предвиђено повећање плата у јавном сектору и пензија. Додаје да су највећи ризици за јавне финансије велика предузећа која „расипају” ресурсе.
– Важо је да се спречи да велике компаније, попут „Србијагаса”, ЕПС-а, РТБ-а „Бор”, „Ресавице”, „Петрохемије”, „Азотаре” и МСК-а расипају јавне ресурсе – истакао је Вујовић. – Главни фактор ризика у прошлости било је поновно појављивање дугова у области енергетике и хемијског комплекса, и то не сме да се поново дозволи.
Вујовић истиче да је реструктурирање јавних предузећа суштина структурних реформи које Србија мора спровести, додајући да је одлагање примене реформи јавних предузећа и гомилање дуговања стална претња за јавне финансије и програм реформи.
– Србија је током последње две године постигла 3,9 одсто структуралног прилагођавања, док је у 2017. потребно направити „мали корак” да би се за краће време постигао трогодишњи циљ: прилагођавање од четири одсто. Ми већ имамо примарни суфицит и ускоро ћемо испунити други услов, како се раст БДП-а стабилизује изнад три одсто и трошкови нашег друга – плаћање камата – ускоро ће се спустити испод три одсто БДП-а – објаснио је Вујовић.
Говорећи о расту бруто домаћег производа у 2017. години, министар је објаснио да то зависи од инвестиција, извоза, али и приватне потрошње. Процењује да ће прерађивачка индустрија и догододине наставити да обезбеђује нове послове и ствара приход и додату вредност у средњем року. Главни извор нове додатне вредности биће, сматра Вујовић, повећање продуктивности, пре свега смањењем незапослености и, на дуже стазе, кроз иновације и већу конкурентност.
Из буџета на наредну годину јасно се мора видети да се више неће дозволити и догодити да било које јавно предузеће направи огромне губитке и превали их на грбачу пореских обвезика, као што ће на наплату ових дана доћи непланирани дугови неких које мора покрити држава. Уз то, из буџета се мора видети и даља финансијска консолидација јавног сектора и решавање питања вишка запослених и стављање тачке на приватизацију државних и друштвених предузећа. Без свега тога, велико је питање да ли ће Борд директора ММФ-а прихватити шесту ревизију аранжмана.
Љ. Малешевић
Финансијска консолидација на дуже стазе
– Успешна фискална консолидација и макроекономска стабилност биће одрживи на дуже стазе само ако су подржане структурним реформама и ако воде ка јаком инклузивном расту – сматра Вујовић. – У нашем случају, структурални изазови подразумевају реформу јавног сектора – јавна администрација, образовање и здравство – који грађанима треба да обезбеди модернију и ефикаснију услугу да би им време било слободно за продуктивнији рад, учење и одмор.
